Управа за индиректно опорезивање

ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано ја да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, те на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 2. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да је предмет опорезивања ПДВ-ом свака испорука добара и услуга обављена на територији БиХ уз накнаду, властита потошња, унос добара у царинско подручје БиХ, те испорука добара и услуга што се обави уз накнаду, без накнаде или уз повољније услове пореским обвезницима и њиховим заступницима, као и другим примаоцима, ако су испуњени остали Законом прописани услови.

Сходно наведеном, новчана средства која се Спортском центру дозначавају из буџета локалне општине, као бесповратна средства (донације) за подстицај и развој спорта, нису предмет опорезивања порезом на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано ја да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, те на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Увоз добара, у смислу члана 37. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), је сваки унос добара у царинско подручје БиХ.

С обзиром да су у случају из предметног акта добра купљена у иностранству (Аустрији) и одмах продата, такође, у иностранство (Њемачку), без уноса добара у царинско подручје БиХ, то није дошло до промета на територији Босне и Херцеговине, нити до увоза добара у Босну и Херцеговину и иста не подлијежу опорезивању порезом на додату вриједност у Босни и Херцеговини.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се порез на додату вриједност, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Сходно наведеном, донирана новчана средства, која предузећу донирају друга лица (клијенти) на име отплате кредита преминулог радника коме је предузеће било жирант, нису предмет опорезивања порезом на додату вриједност, под условом да иста не представљају накнаду за промет добара или услуга и да иста нису непосредно повезана са цијеном добара или услуга.

(Повратак на питања)

Порез на додату вриједност се, сходно члану 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

У складу са чланом 57. став 1. Закона свако лице чији опорезиви промет добрима или услугама и промет добрима ослобођеним уз кредит у претходној години прелази или је вјероватно да ће прећи праг од 50.000 КМ дужно је да се региструје према овом закону као порески обвезник. Када се узима да ли је или није пређен праг од 50.000 КМ, узима се у обзир и промет повезаних фирми и осталих субјеката који су кроз посједовање дионица, или на било који други начин, под заједничком непосредном или посредном контролом.

У смислу члана 57. став 9. Закона сва лица која први пут постају или могу да постану обвезници дужна су да УИО поднесу захтјев за регистрацију најкасније до 20-ог у календарском мјесецу по истеку мјесеца у којем су остварила или је вјероватно да ће остварити промет добара или услуга у износу који је већи од износа прописаног у ставу 1. овог члана.

У складу са чланом 55. став 1. Закона обвезник је дужан да клијенту изда фактуру или други документ који служи као фактура за сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен у сврхе ПДВ-а у смислу члана 24. и 25. овог закона.

Чланом 55. став 7. Закона прописано је да лица која нису регистрована као обвезници, као и регистровани обвезници који врше промет добара и услуга који је ослобођен од ПДВ-а, не могу на фактури исказати износ ПДВ-а или на било који други начин назначити да је у фактури садржан износ ПДВ-а.

Сходно наведеном, уколико опорезиви промет од предметних услуга није прешао износ од 50.000 КМ, те самим тим адвокат није био у обавези да се региструје као обвезник ПДВ-а, у вријеме кад је услуге вршио није могао обрачунати ПДВ.

Наплата потраживања из периода прије регистрације за ПДВ, није предмет опорезивања ПДВ-ом, сходно члану 3. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу с одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Предмет опорезивања ближе се прописује чланом 2. тачка 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), према којем предмет опорезивања порезом на додату вриједност је свака испорука добара и услуга обављена на територији БиХ уз накнаду, властита потрошња, унос добара у царинско подручје БиХ, те испорука добара и услуга што се обави уз накнаду, без накнаде, или уз повољније услове пореским обвезницима и њиховим заступницима, као и другим примаоцима, ако су испуњени остали Законом прописани услови.

Чланом 4. Закона прописано је да је промет добара, у смислу овог закона, пренос права располагања на стварима (добрима) лицу које тим добрима може располагати као власник.

Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас, топлотна енергија или слично. Прометом добара, у смислу Закона, сматра се и:
1. пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу одлуке државног органа, органа локалне самоуправе или на основу закона,
2. испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји или куповини добара,
3. испорука добара на основу уговора о изнајмљивању на одређени период на основу купопродајног уговора са одгођеним плаћањем којим је предвиђено да се право власништва преноси најкасније отплатом посљедње рате,
4. пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката,
5. пренос пословне имовине пореског обвезника од стране овлашћеног лица, укључујући ликвидаторе, стечајне управнике и надзорнике, осим случајева из става 2. члана 7. Закона,
6. употреба добара пореског обвезника у ванпословне сврхе,
7. размјена добара за друга добра или услуге.
С обзиром да је крађа добара пријављена Министарству унутрашњих послова, те да је о истој сачињен записник, то, у складу са напријед наведеним, није дошло до промета добара, односно крађа се не сматра прометом у смислу Закона, те стога не подлијеже обрачунавању ПДВ-а.

Чланом 32. став. 2. Закона прописано је да обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијеже плаћању ПДВ-а.

Према томе, уколико је обвезник користио право на одбитак улазног пореза на добра која су украдена, дужан је да изврши исправку одбитка улазног пореза, из разлога што наведена добра нису коришћена за промет који подлијеже плаћању ПДВ-а.

Чланом 11. став 3. Правилника прописано је да мањак добара који се може правдати вишом силом не подлијеже опорезивању.

Ставом 6. истог члана Правилника прописано је да се под вишом силом подразумијева мањак добара настао усљед елементарних непогода (поплава, пожар, земљотрес, ратна разарања и слично), на основу акта надлежног органа. Сходно наведеном, крађа се не сматра вишом силом.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Предмет опорезивања ближе се прописује чланом 2. тачка 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), према којем предмет опорезивања порезом на додату вриједност је свака испорука добара и услуга обављена на територији БиХ уз накнаду, властита потрошња, унос добара у царинско подручје БиХ, те испорука добара и услуга што се обави уз накнаду, без накнаде, или уз повољније увјете пореским обвезницима и њиховим заступницима, као и другим примаоцима, ако су испуњени остали Законом прописани услови.

Према наведеном, а обзиром да је промет услуга извршен прије ступања на снагу Закона о ПДВ-у, сама наплата утужених потраживања из дужничко вјеровничког односа није предмет опорезивања у складу са чланом 3. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Одредбама члана 4. став 3. тачка 4. Закона прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката, а одредбама члана 8. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се новосаграђеним грађевинским објектима, у смислу члана 4. став 3. тачка 4. Закона, сматрају објекти који још нису употребљавани, а економски дјељивим цјелинама (стан, пословни простор, гаража итд.) сматрају се дијелови новосаграђених грађевинских објеката, којима се прометује као посебним цјелинама и за које се плаћа посебна накнада.

Чланом 25. став 1. тачка 2. Закона прописано је да се ослобађа од плаћања ПДВ-а промет непокретне имовине, изузев првог преноса права својине или права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Према томе, објекат који није саграђен, односно објекат који је у изградњи се не сматра новосаграђеним грађевинским објектом, те је промет истог, у смислу члана 25. став 1. тачка 2. Закона, ослобођен од опорезивања порезом на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 120. став (3) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се књиговодство пореских обвезника, књиге излазних и улазних фактура и друге евиденције морају водити према Међународним рачуноводственим начелима и рачуновоственим стандардима и према Закону о рачуноводству и ревизији Босне и Херцеговине.

Ако се у конкретном случају ради о „транзиту робе“, тј. када добра нису унесена у царинско подручје Босне и Херцеговине, такав промет добара се, сходно члану 3. Закона, не опорезује ПДВ-ом у Босни и Херцеговини. У том случају дужни сте, као основ за необрачунавање ПДВ-а, назначити члан 3. Закона.

У наведеном случају порески обвезник своје књиговодство, као и књиге излазних и улазних фактура и друге евиденције мора водити према Међународним рачуноводственим начелима и рачуновоственим стандардима и према Закону о рачуноводству и ревизији Босне и Херцеговине.

(Повратак на питања)

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се порез на додату вриједност, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, те на увоз добара у Босну и Херцеговину.

У смислу члана 12. став 1. Закона, порески обвезник је свако лице које самостално обавља привредну дјелатност, а под појмом дјелатности у смислу става 2. и 3. истог члана Закона, подразумијева се дјелатност произвођача, трговца или пружаоца услуга која се врши у циљу остваривања прихода, укључујући дјелатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и професионалних дјелатности, те искоришћавање имовине и имовинских права у сврху остваривања прихода.

Одредбама члана 57. став 1. Закона прописано је да је свако лице чији опорезиви промет добрима или услугама и промет добрима ослобођеним уз кредит у претходној години прелази или је вјероватно да ће прећи праг од 50.000,00 КМ дужно да се региструје према овом закону као порески обвезник.

Сва лица која први пут постају или могу да постану обвезници дужна су да, у смислу члана 57. став 9. Закона, УИО поднесу захтјев за регистрацију најкасније до 20-ог у календарском мјесецу по истеку мјесеца у којем су остварила или је вјероватно да ће остварити промет добара или услуга у износу који је већи од 50.000,00 КМ.

Из наведених законских одредби произилази да је физичко лице које у оквиру самосталног обављања привредне дјелатности продаје добра, чијом продајом је остварило, или је вјероватно да ће остварити, опорезиви промет већи од 50.000,00 КМ дужно да се региструје за порез на додату вриједност код Управе за индиректно опорезивање.

Међутим, уколико се ради о физичком лицу - грађанину које добра из своје имовине продаје једнократно, а не у оквиру самосталног обављања дјелатности, исто није дужно да се региструје као обвезник пореза на додату вриједност, без обзира на износ остварен продајом.

(Повратак на питања)

Порез на додату вриједност се, у складу са чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Чланом 57. став 1. Закона прописано је да свако лице чији опорезиви промет добрима или услугама и промет добрима ослобођеним уз кредит у претходној години прелази, или је вјероватно да ће прећи, праг од 50.000 КМ дужно је да се региструје према овом закону као порески обвезник.

С обзиром да представништво у Босни и Херцеговини не врши опорезиви промет добрима и услугама, већ је исто основано с циљем истраживања тржишта, то се, у смислу напријед наведеног, представништво не треба регистровати као обвезник пореза на додату вриједност код Управе за индиректно опорезивање.

(Повратак на питања)

Чланом 24. став 1. тачка 8. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано ја да се ослобађа од плаћања ПДВ-а промет добара и услуга које су директно повезане са услугама које пружају политичке, синдикалне, хуманитарне, добротворне, инвалидске и сличне организације својим члановима за чланарину, у складу са прописима којима су регулисане те дјелатности, под условом да таква ослобађања не доводе до поремећаја конкуренције на тржишту.

Сходно наведеном, да би услуге обуке кандидата и обављања испита из области прве помоћи за возаче моторних возила у оквиру полагања возачког испита, које врши Црвени крст као добротворна хуманитарна организација грађана, биле ослобођене од опорезивања ПДВ-ом неопходно је да буду кумулативно испуњени услови: да су те услуге директно повезане са услугама које пружају добротворне хуманитарне организације својим члановима за чланарину, да се исте обављају у складу са прописима којима су регулисане те области, те да таква ослобађања не доводе до поремећаја конкуренције на тржишту.

Уколико нису испуњени сви услови, наведене услуге, у смислу члана 24.став 1. тачка 8. Закона, не могу бити ослобођене од опорезивања ПДВ-ом, односно исте подлијежу опорезивању ПДВ-ом, сходно члану 3. Закона.

У том случају, уколико се претпоставља да ће опорезиви промет прећи праг од 50.000 КМ, Црвени крст је у обавези да се, у смислу члана 57. Закона, региструје као обвезник ПДВ-а.

(Повратак на питања)

Порез на додату вриједност се, сходно члану 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Чланом 24. став 1. тачка 4. Закона прописано је да су ослобођене од плаћања пореза на додату вриједност услуге образовања (предшколско, основно, средње, више и високо), као и с њима непосредно повезани промет добара и услуга, под условом да се врше у складу са прописима којима је регулисана та област.

Пореско ослобађање из напријед наведеног члана Закона, односи се на услуге смјештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезани промет добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих дјелатности, сходно члану 27. став 1. тачка б) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Сви остали промети добара и услуга који нису наведени у члану 27. став 1. тачка б) Правилника, а које врши студентски центар (промет добара у кафе сластичарнама, ресторанима отвореног типа, промет пића у бифеима, организовање студентских манифестација и др.), у смислу члана 3. Закона, подлијежу опорезивању порезом на додату вриједност, те уколико центар од обављања истих оствари промет у износу већем од 50.000,00 КМ, у обавези је да се, у смислу члана 57. Закона, региструје као обвезник пореза на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба да плати приликом увоза добара, гдје се (у оба случаја) ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

У ставу 2. истог члана Закона прописано је да обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијеже плаћању ПДВ-а.

Сагласно члану 63. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07 и 35/08), порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени слиједећи услови:

а) да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,

б) да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,

ц) да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза, те

д) да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.

Чланом 68. став (1) Правилника прописано је да привредна или друга предузетничка опорезива дјелатност започиње с припремним радњама које се предузимају ради почетка обављања те дјелатности. Улазни порез садржан у примљеним испорукама за почетак рада може се одбити ако су испуњени сви остали услови за одбитак улазног пореза. Не може се остварити право на одбитак улазног пореза који је зарачунат на примљене испоруке као што су приватно мотивисана улагања, припремна улагања и слично које не доводе до предузетниочког статуса и предузетничког пословања.

Чланом 17. став 1. Правилника прописано је да све испоруке које се врше у оквиру обављања дјелатности, које се не сматрају испорученим добрима, сматрају се прометом услуга и подлијежу обрачунавању ПДВ-а, осим у случајевима који су посебно прописани члановима 24. до 30. Закона. Ставом 5. истог члана Правилника прописано је да ако при промету услуга накнада није новчана, већ у испоруци добра или услуге, ради се о размјени, а ставом 6. истог члана Правилника прописано је да при размјени, испорука подлијеже опорезивању на обје стране, односно код сваког испоручиоца.

За сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен у сврхе ПДВ-а у смислу члана 24. и 25. Закона, обвезник је, у смислу члана 55. став 1. Закона, дужан клијенту издати фактуру или други документ који служи као фактура.

Чланом 20 став 4. Закона прописано је да се при размјени добара и услуга, основицом сматра вриједност добара или услуга које су предмет размјене.

У складу са чланом 17. став 1. тачка 1. Закона пореска обавеза настаје, између осталог, и у моменту испоруке добара или вршења услуга.

Према томе, у случају када обвезник изврши улагање у пословни простор који се налази под закупом, те тиме повећа вриједност закуподавчеве имовине, сматра се да је исти извршио промет услуга који подлијеже опорезивању. У том случају је у обавези на такав промет испоставити фактуру са обрачунатим ПДВ-ом закуподавцу, на износ извршеног улагања.

На тако извршен промет обвезник би имао право на одбитак улазног пореза обрачунатог од стране извођача радова за услуге извршене на имовини закуподавца.

Узимајући у обзир да је пореска обавеза за пореског обвезника настала у фебруару, када су радови и извршени, а обавеза обрачунавања ПДВ-а, настала 01.03. исти није био дужан обрачунати ПДВ на наведено улагање, али исто тако не може одбити ПДВ обрачунат од стране извођача радова у смислу члана 68. Правилника, јер је по тој набавци већ извршио даљњи промет закуподавцу.

Када су у питању набавке канцеларијског намјештаја и опреме, у смислу члана 68. Правилника обвезник има право на одбитак улазног пореза, уз испуњење осталих услова прописаних чланом 63. Правилника.

(Повратак на питања)

ПРОМЕТ ДОБАРА

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 4. став 3. тачка 4. Закона прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Чланом 8. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се новосаграђеном непокретном имовином сматрају објекти који још нису употребљавани.

Економски дјељивим цјелинама (стан, пословни простор, гаража итд), у смислу става (2) истог члана Правилника, сматрају се дијелови новосаграђених грађевинских објеката из става 1. овог члана, којима се прометује као посебним цјелинама и за које се уговара посебна накнада.

Од плаћања ПДВ-а, у смислу члана 25. став 1. тачка 2. Закона, ослобођен је промет непокретне имовине, изузев првог преноса права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. став (1) тачка 2. Закона односи се на сваки промет непокретне имовине, изузев првог преноса права власништва над новосаграђеном непокретном имовином или економски дјељивим цјелинама у склопу новосаграђене непокретне имовине, сходно члану 33. став (1) Правилника.

Сходно напријед наведеном, промет непокретности која је употребљавана је ослобођен од опорезивања порезом на додату вриједност .

Стога, обвезник приликом промета исте, без обзира ко је купац предметне непокретности, не обрачунава порез на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Према одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ”, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) ПДВ се плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Добрима се, у смислу става 2. члана 4. Закона, сматрају и вода, електрична енергија, гас, топлотна енергија или слично.

Према томе, када порески обвезник купи и прода електричну енергију у иностранству при чему се та електрична енергија од продавца до купца далеководима преноси кроз БиХ, ради се о транзиту електричне енергије, те порески обвезник из БиХ за тај промет електричне енергије, у смислу цитираних одредаба, не подлијеже плаћању ПДВ-а.

С обзиром да се у случају транзита електрична енергија не пушта у слободан промет, односно не употребљава се у БиХ, порески обвезник из БиХ приликом фактурисања накнаде за испоручену електричну енергију није дужан извршити обрачун ПДВ-а.

У случају да се наведена електрична енергија на било који начин користи у БиХ, као нпр. да се изврши натурална размјена електричне енергије и сл. тада иста подлијеже обрачуну и уплати ПДВ-а .

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 4. став 3. тачка 4. Закона прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Чланом 8. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се новосаграђеном непокретном имовином сматрају објекти који још нису употребљавани.

Економски дјељивим цјелинама (стан, пословни простор, гаража итд), у смислу става (2) истог члана Правилника, сматрају се дијелови новосаграђених грађевинских објеката из става 1. овог члана, којима се прометује као посебним цјелинама и за које се уговара посебна накнада.

Од плаћања ПДВ-а, у смислу члана 25. став 1. тачка 2. Закона, ослобођен је промет непокретне имовине, изузев првог преноса права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. став (1) тачка 2. Закона односи се на сваки промет непокретне имовине, изузев првог преноса права власништва над новосаграђеном непокретном имовином или економски дјељивим цјелинама у склопу новосаграђене непокретне имовине, сходно члану 33. став (1) Правилника.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. став 1. тачка 2. Закона односи се на сваки промет земљиштем, осим земљишта на коме се налази саграђени непокретни објекат и земљишта које припада објекту и служи његовој функцији, осим пољопривредног и шумског земљишта. Промет таквим земљиштем ослобођен је плаћања пореза само уколико је промет тог објекта ослобођен, сходно члану 33. став (2) Правилника.

Сходно наведеном, земљиште на коме је саграђен објекат, као и земљиште које припада објекту и служи функцији објекта, који се, у смислу члана 8. Правилника, сматра новосаграђеним и чији промет, у смислу члана 25. став 1. тачка 2. Закона, није ослобођен од опорезивања, улази у основицу за опорезивање порезом на додату вриједност.

Наиме, приликом промета новосаграђеног објекта пореска основица се утврђује у складу са чланом 20. Закона, а чини је опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра, при чему се из пореске основице не искључује вриједност земљишта на којем се објекат гради и које припада објекту и служи његовој функцији, јер исто чини дио продајне цијене непокретности.

Према томе, приликом испостављања фактуре за наведени промет, обвезник је дужан да у пореску основицу, поред вриједности непокретности, укључи и вриједност земљишта на коме се налази саграђени објекат и земљишта које припада објекту и служи његовој функцији.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територију Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Према члану 4. став 3. тачка 4. Закона прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Чланом 8. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се новосаграђеном непокретном имовином сматрају објекти који још нису употребљавани.

Економски дјељивим цјелинама (стан, пословни простор, гаража итд) у смислу става (2) истог члана Правилника, сматрају се дијелови новосаграђених грађевинских објеката из става 1. овог члана, којима се прометује као посебним цјелинама и за које се уговара посебна наканада.

С обзиром да су апартмани у овом случају већ употребљавани, то се исти у смислу напријед наведеног, не сматрају новосаграђеним, те је промет истих ослобођен од опорезивања ПДВ-ом.

Уколико је обвезник користио право на одбитак улазног пореза при изградњи апартмана које је употребљавао, те чији промет је, у смислу напријед наведеног, ослобођен од опорезивања ПДВ-ом, дужан је да, у смислу члана 36. Закона, изврши исправку одбитка улазног пореза.

Наиме, исправка првобитног одбитка улазног пореза, у смислу члана 76. став 3. Правилника, се врши када дође до накнадне промјене употребе капиталних добара чија је посљедица право пореског обвезника да одбије нижи или виши износ. Под капиталним добрима подразумијева се опрема и непокретна имовина. Исправка на годишњем нивоу ПДВ-а обрачунатог на капитална добра врши се само на једној десетини за непокретну имовину и на једној петини за друге врсте капиталних добара. Исправка се врши на основу промјена у праву на одбитак у наредним годинама у односу на право на одбитак у тренутку када су капитална добра стечена. Није потребно да порески обвезник изврши исправку одбитка уколико се сразмјерни дио ПДВ-а који се може одбити промјенио за мање од 5% у односу на право одбитка у тренутку када су та капитална добра стечена. Исправка за сваку календарску годину врши се најкасније путем пореске пријаве за мјесец март у наредној календарској години.

Сходно напријед наведеном, обвезник који је изградио апартмане у 2008. години и исте користио у сврху обављања опорезиве дјелатности, а које је прометовао у 2009. години, дужан је да изврши исправку одбитка улазног пореза оствареног при изградњи истих, али за преостали дио који износи осам десетина (80%) исказаног улазног пореза.

(Повратак на питања)

Чланом 5. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да када добра која чине дио његове пословне имовине порески обвезник користи у приватне сврхе или у приватне сврхе својих запосленика, односно када добрима располаже бесплатно или уз смањену накнаду, или користи робу у сврхе које нису повезане с његовим пословним дјелатностима, те ако се ПДВ на добра која су у питању или њихове саставне дијелове може у потпуности или дјелимично одбити, таква употреба или располагање сматра се прометом добара извршеним уз накнаду.

Чланом 11. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), прописано је да поред употребе добара у ванпословне сврхе наведених у члану 5. став 1. Закона, употребом добара у ванпословне сврхе сматра се и мањак добара.

Мањак добара за који се не терети одговорно лице сматра се властитом потрошњом у ванпословне сврхе пореског обвезника и подлијеже опорезивању како је то прописано чланом 11. став 2. Правилника.

Изузетно настали расход по основу кала, растура, квара и лома до прописаног износа и мањак добара који се може правдати вишом силом не подлијеже опорезивању сходно ставу (3) члана 11. Правилника.

Одредбом члана 11. став 4. Правилника прописано је да је висина допуштеног расхода по основу кала, растура, квара и лома утврђена Нормативом за утврђивање расхода на који се не плаћа ПДВ, а који је саставни дио овог Правилника.

Чланом 11. став 7. Правилника прописано је да обвезник ПДВ-а утврђује расход непосредно пошто је одређени расход настао, или редовним или ванредним пописом робе у складишту, стоваришту, магацину, продавници или другом сличном објекту.

Ставом 8. истог члана Правилника прописано је да утврђивање расхода врши овлашћено лице или пописна комисија обвезника, а о извршеном попису обавезно се саставља записник и пописна листа.

Чланом 109. став 1. Правилника прописано је да се за коришћење добара и услуга у ванпословне сврхе издаје интерна фактура, под условом да се на наведена добра и услуге може одбити ПДВ у потпуности или дјелимично.

Сходно наведеном, када порески обвезник користи добра искључиво у своје пословне сврхе, таква употреба добара не сматра се прометом добара извршеном уз накнаду, сходно члану 5. став 1. Закона, те исти није у обавези да за такву употребу добара изда интерну фактуру прописану чланом 109. Правилника.

У супротном, ако би та добра порески обвезник користио у ванпословне сврхе, такав промет добара сматрао би се прометом добара извршеним уз накнаду, те би у том случају исти био дужан издати интерну фактуру и на истој обрачунати ПДВ.

С обзиром да је порески обвезник предметна добра „узео из властите велепродаје“, произилази да се у конкретном случају не ради о мањку добара који је настао као посљедица кала, растура, квара и лома, те се у наведеном случају не примјењују одредбе члана 11. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 7. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ”, бр. 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да преносом добара уз накнаду сматра се и пренос цјелокупне или дијела имовине пореског обвезника, ако је улазни порез могуће у цјелости или дјелимично одбити, када је та имовина купљена, произведена или на други начин стечена.

Чланом 7. став 2. Закона прописано је да се не сматра прометом добара уз накнаду пренос цјелокупне или дијела имовине пореског обвезника, који твори засебан пословни субјект, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим стицањем постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту привредну дјелатност, под условом да купац има могућност добити исту стопу за одбијање улазног пореза као продавац.

Чланом 15. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се пренос цјелокупне или дијела имовине порезног обвезника, у складу са чланом 7. став 2. Закона, не сматра прометом добара, уколико су кумулативно испуњени сљедећи услови:
1. да она чини засебан пословни субјект,
2. да је стицалац порезни обвезник или тим стицањем постане порезни обвезник,
3. да наставља обављање исте дјелатности и
4. да купац има, или ће добити, исту стопу за одбитак улазног пореза коју је имао продавац.
Ставом 2. истог члана Правилника прописано је да се под засебним пословним субјектом из члана 7. став 2. Закона подразумијева имовина или дио имовине која самостално може функционисати и која је као таква евидентирана у пословним књигама пореског обвезника.

Ставом 3. истог члана Правилника је прописано да код преноса цјелокупне или дијела имовине из става 1. овог члана сматра се да стицалац исте је насљедник (ступа на мјесто преносиоца).

Обвезник који је остварио право на одбитак улазног пореза при набавци опреме и објеката за вршење своје пословне дјелатности, дужан је да извршити исправку одбитка улазног пореза ако престане испуњавати услове за остваривање овог права и то у року од 5 година од календарске године у којој је почела употреба опреме, а у случају непокретне имовине десет година од момента почетка употребе објеката, у складу са чланом 36. став 2. Закона.

Према ставу 3. истог члана Закона моменат почетка употребе опреме и објеката из става 2. овог члана сматра се порезним периодом у којем је извршен одбитак улазног пореза.

Опремом из става 2. овог члана сматрају се стална средства која подлијежу амортизацији чија набавна цијена прелази износ од 10.000,00 КМ, а која се према прописима у рачуноводству, класификују као стална материјална актива обвезника, у складу са ставом 4. истог члана Закона.

Према члану 76. став 4. подтачка ц) Правилника, уколико до промета капиталним добрима дође током раздобља за исправак и уколико се тај промет, сагласно члану 7. Закона, не сматра прометом добара уз накнаду, сматра се да се предметна капитална добра употребљавају за неопорезиве сврхе током преосталог периода за исправке. Међутим, порески обвезник се може ослободити обавезе вршења исправке уколико прималац прихвати да преузме обавезу вршења исправке улазног ПДВ-а који је испоручилац одбио на ту имовину. Услов је да прималац има или стекне најмање исту стопу одбитка улазног пореза коју је испоручилац имао у тренутку набавке тих капиталних добара. Такође, услов је да се обавеза испоручиоца да изврши исправку обрачуна за свако капитално добро пренесе на примаоца и да прималац изјави да ће преузети обавезу вршења исправке за преостали период за исправку. Испоручилац се ослобађа обавезе вршења исправке када се изјава, са конкретно наведеним обавезама вршења исправке и с потписом примаоца да он преузима обавезе вршења исправке, достави УИО. УИО може одлучити да се у ту сврху користи посебан образац.

Сходно наведеном, уколико дио пословне имовине („камиони, машине, путнички аутобили и др.“), која се преносе на друго лице, твори засебан пословни субјект и уколико су испуњени сви остали услови из члана 15. став 1. Правилника, приликом преноса нема обавезе обрачунавања ПДВ.

Дио имовине која се преноси на друго лице сматрат ће се засебним пословним субјектом уколико тај дио чини неовисну привредну цјелину, која може самостално функционисати у односу на друге субјекте Друштва и која је као таква евидентиран у пословним књигама Друштва, у складу са чланом 15. став 2. Правилника.

У том случају јавља се обавеза исправке одбитка улазног пореза или се та обавеза преноси на лице на које је пренесена имовина, у складу са чланом 36. Закона и чланом 76. тачка 4. подтачка ц) Правилника.

Међутим, уколико тај дио имовине не твори засебан пословни субјект, пренос дијела имовине за који је одбијен улазни порез подлијеже опорезивању ПДВ-ом, док пренос дијела имовине за коју приликом набавке није одбијен улазни порез не подлијеже опорезивању ПДВ-ом, сходно члану 7. став 1. Закона.

(Повратак на питања)

Порез на додату вриједност се, сходно члану 3. ставу 1. тачки 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08), плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Чланом 26. став 1. тачка 5. подтачка а) Закона прописано је да се ослобађају од плаћања ПДВ-а увезена добра која су ослобођена од плаћања царине, а намијењена за службене потребе дипломатских или конзуларних представника акредитованих од стране Босне и Херцеговине.

У складу са подтачком ц) истог става члана 26. Закона ослобађају се од плаћања ПДВ-а увезена добра која су ослобођена од плаћања царине, а намијењена за личне потребе страних лица дипломатских и конзуларних представника акредитованих од стране Босне и Херцеговине, укључујући и чланове њихових породица.

У смислу члана 29. став 1. тачка 1. Закона снабдијевање добрима и услугама дипломатских и конзуларних представништава подлијеже поврату плаћеног ПДВ-а.

У складу са чланом 52. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) лица регистрована за ПДВ у БиХ која испоручују добра и услуге, дипломатским и конзуларним мисијама, међународним организацијама и члановима тих мисија и организација и у оквиру међународних пројеката пружања помоћи, ће обрачунавати ПДВ на промет у складу са уобичајеним одредбама Закона о ПДВ-у.

У смислу става 2. истог члана Правилника под особљем дипломатских и конзуларних представништава, члановима међународних организација и члановима њихових породица у смислу Закона сматрају се лица као и чланови њихових породица који са њима живе у заједничком домаћинству ако нису држављани Босне и Херцеговине, а то су особе које су акредитоване од стране Министарства спољних послова на бази узајамности.

У складу с претходно наведеним, увоз за потребе конзуларних представништава или њиховог особља ослобођен је од плаћања ПДВ-а уколико је ослобођен и од царине, под условом да се добра увозе за њихове потребе и под условом да не долази до промета добара на територији БиХ од стране пореског обвезника из БиХ.

Узимајући у обзир горе наведено, уколико се као увозник предметних добара у БиХ на царинској документацији појављује порески обвезник „А“ из БиХ, те ако након извршеног увоза врши даљи промет на територији БиХ уз накнаду према лицу које се третира као особље конзуларног представништва, на тај начин врши промет који подлијеже плаћању ПДВ-а.

У том случају, порески обвезник из БиХ може остварити право на поврат плаћеног ПДВ-а у смислу одредби члана 53-57. Правилника.

Међутим, уколико порески обвезник из БиХ, посредује у увозу добара за потребе особља конзуларног представништва, те не врши директан промет (продају) добара на територији БиХ уз накнаду, може се сматрати да су испуњени услови за примјену члана 26. став 1. тачка 5. подтачка а) и ц) Закона, те су иста ослобођена од плаћања ПДВ-а из разлога што се у том случају порески обвезник појављује као посредник, а не увозник.

(Повратак на питања)

ПРОМЕТ УСЛУГА

Према одредби члана 15. став 2. тачка 4. подтачка б) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05 и 35/05), сматра се да је мјесто гдје се врши промет услуга у Босни и Херцеговини гдје прималац услуге обавља дјелатност, има стално сједиште, испоставу, сталну адресу или уобичајено пребивалиште, ако се ради о услугама рекламирања.

Ако услуге рекламирања пружа обвезник који има сједиште или пребивалиште у Босни и Херцеговини за примаоца услуга који нема своје сједиште или пребивалиште у Босни и Херцеговини, мјестом пружања услуга, у смислу члана 15. став 2. тачка 5. Закона, сматра се мјесто гдје прималац услуге има сједиште своје фирме или пребивалиште.

Сходно наведеном, уколико услуге рекламирања пружа лице са сједиштем у Босни и Херцеговини лицу са сједиштем у иностранству, мјестом пружања услуга сматра се мјесто гдје прималац има сједиште, односно иностранство.

У том случају, предузеће из Босне и Херцеговине, као давалац услуге, у сврху доказивања да се услуга врши страном држављанину, а у циљу стицања услова за ослобађање од обавезе обрачунавања ПДВ-а, дужан је од примаоца услуге узети име и презиме, адресу и број пасоша за физичко лице, а за правно лице потврду о регистрацији пореског обвезника, сходно члану 21. став (9) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Такође, предузеће из Босне и Херцеговине је, у смислу члана 107. став (2) Правилника, у обавези да приликом испостављања фактуре за извршене услуге назначи члан Закона по коме се обрачун ПДВ-а не врши.

Чланом 16. Закона прописана могућност да УИО, ради избјегавања дуплог опорезивања или неопорезивања, може у прецизираним случајевима одредити мјесто пружања услуга за услуге из члана 15. став 2. тачка 4. Закона, као и за услуге изнајмљивања превозних средстава.

Стога је чланом 21. став (7) напријед наведеног правилника прописано да ради избјегавања дуплог опорезивања или неопорезивања из члана 16. Закона, мјесто промета за услуге из члана 15. став 2. тачка 4. Закона и услуге изнајмљивања превозних средстава јесте мјесто гдје се услуга фактички користи или ужива када испоручилац и/или прималац има сједиште предузећа или пребивалиште изван БиХ.

Уколико се услуга на коју се односи став (7) користи или ужива и унутар и изван БиХ, мјесто промета је мјесто гдје се услуга претежно користи или ужива, сходно члану 21. став (8) истог правилника.

Значи, одредбе члана 21. став (7) и (8) наведеног правилника се примјењују једино у случају постојања дуплог опорезивања или неопорезивања наведених услуга, а у циљу његовог избјегавања. Наведено значи да би се за услуге рекламирања које је предузеће из Босне и Херцеговине обавило за примаоца из иностранства члан 21. став (7) и (8) Правилника могао примијенити само у случају када исте не би подлијегале опорезивању порезом на додату вриједност у земљи примаоца у иностранству, а све у циљу да се избјегне неопорезивање истих.

Међутим, у случају када услуге рекламирања које не подлијежу опорезивању у Босни и Херцеговини, подлијежу опорезивању порезом на додату вриједност у земљи примаоца у иностранству, при чему не долази до неопорезивања, нити до двоструког опорезивања, на исте се не примјењује члан 21. став (7) и (8) Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 15. став 2. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да мјестом гдје се врши промет услуга сматра се да се налази у Босни и Херцеговини када се ради о мјесту гдје се налази непокретна имовина, ако се ради о пружању услуге која је непосредно повезана с том непокретном имовином, укључујући дјелатност посредовања и процјене вриједности у вези с том непокретном имовином, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских радова и надзор над њима.

Услуге у вези са некретнинама, у смислу члана 21. став (3) подтачка б) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), обухватају услуге које се обављају на некретнини а исте обухватају услуге које служе непосредно уређивању некретнине (нпр. геодетски радови), услуге које служе за припрему грађевинских радова (нпр. услуге архитеката, грађевинских инжињера, статичара), обављање грађевинских радова, вјештачења на некретнинама, инжињеринг услуге.

Према томе, услуга израде пројекта везаног за непокретност која се налази у иностранству не подлијеже опорезивању порезом на додату вриједност у Босни и Херцеговини.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се порез на додату вриједност, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, те на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Прометом добара, у смислу члана 4. став 3. тачка 2. Закона, сматра се испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при куповини или продаји добара.

С обзиром да је у конкретном случају ријеч о пружању услуга посредовања у продаји услуга или пружању услуга по уговору на основу којег се плаћа провизија, произилази да не постоји основ по којем би се овакве услуге посредовања могле третирати прометом добара.

Чланом 8. став 1. Закона прописано је да се прометом услуга, у смислу овог закона, сматрају сви послови и радње извршене у оквиру обављања привредне дјелатности, а који не чине промет добара из члана 4-7 овог закона.

У конкретном случају, испорука паркинг картица од стране Дирекције за изградњу и развој града посреднику (правном лицу) нема обиљежје промета добара, већ Дирекција само даје овлашћење посреднику да продаје паркинг картице крајњим корисницима паркинг простора.

Дакле, ријеч је о класичном облику посредовања, односно пружања услуга посредовања Дирекцији од стране посредника (правног лица) гдје посредник наступа у туђе име и за туђи рачун, уз посредничку провизију.

С обзиром да Закон о порезу на додату вриједност послове посредовања третира прометом услуга, посредник (правно лице) је у обавези да на износ уговорене накнаде – провизије, у смислу члана 55. став 1. Закона, Дирекцији изда фактуру или други документ који служи као фактура, на којој ће, поред осталих елемената прописаних чланом 107. Правилника, исказати износ пореза на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Ако се ради о услугама из области културе, умјетности, образовања и науке, спорта, забавно естрадним и сличним услугама, укључујући услуге организовања манифестација, као и са њима повезане услуге, мјестом гдје се врши промет услуга, у смислу члана 15. став 2. тачка 3. подтачка б) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), сматра се да се налази у Босни и Херцеговини када се ради о мјесту гдје је услуга стварно извршена.

Мјесто обављања услуга је Босна и Херцеговина ако је то мјесто гдје је услуга стварно обављена, и то: код умјетничких (нпр. оперских, глумачких, пјевачких), научних (нпр. научна предавања и давања мишљења, али не и савјетовања наручиоца), наставних (нпр. услуге обуке, организовања курсева), спортских (нпр. тенис, роњење), забавних или сличних услуга (нпр. филмске представе, плесне приредбе) и услуге њиховог организовања, сходно члану 21. став (5) тачка а) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06,6/07, 100/07 и 35/08).

Сходно напријед наведеном, услуга обуке која је извршена у Мађарској за раднике запослене у предузећу у Босни и Херцеговини, не подлијеже опорезивању у Босни и Херцеговини.

Стога, предузеће из Босне и Херцеговине није у обавези да након запримања фактуре из Мађарске обрачуна порез на додату вриједност.

(Повратак на питања)

ПДВ се, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, сходно члану 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08).

Чланом 20. став 1. Закона прописано је да је пореска основица промета добара и услуга опорезиви износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако Законом није другачије прописано.

Према томе, у случају када сувласници учествују у трошковима плате, доприноса и пореза за запослене раднике у замјену за услуге које једно предузеће пружа (чишћење, одржавање и обезбјеђење) ради се о промету услуга које подлијежу обрачуну ПДВ-а и исти је у обавези за тај промет издати пореску фактуру са обрачунатим ПДВ-ом.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 24. став 1. тачка 4. Закона прописано је да су ослобођене од плаћања пореза на додату вриједност услуге образовања ( предшколско, основно, средње, више и високо), као и с њима непосредно повезани промет добра и услуга, под условом да се врше у складу с прописима којима је регулисана та област.

Према томе, услуге образовања одраслих и осталог образовања нису ослобођене од плаћања пореза на додату вриједност, јер исте, сходно прописима којима је уређена класификација дјелатности, нису разврстане у предшколско, основно, средње, више, нити високо образовање.

(Повратак на питања)

Према одредби члана 15. став 2. тачка 4. подтачка б) и ц) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08), сматра се да је мјесто гдје се врши промет услуга у Босни и Херцеговини гдје прималац услуге обавља дјелатност, има стално сједиште, испоставу, сталну адресу или уобичајено пребивалиште, ако се ради о услугама рекламирања, те услугама савјетника, инжињера, адвоката, ревизора, рачуновођа, тумача, обраде података и давања података.

Ако услуге наведене у претходном ставу пружа обвезник који има сједиште или пребивалиште у Босни и Херцеговини за примаоца услуга који нема своје сједиште или пребивалиште у Босни и Херцеговини, мјестом пружања услуга, у смислу члана 15. став 2. тачка 5. Закона, сматра се мјесто гдје прималац услуге има сједиште своје фирме или пребивалиште.

Сходно наведеном, уколико напријед наведене услуге пружа лице са сједиштем у Босни и Херцеговини лицу са сједиштем у иностранству (Србији), мјестом пружања услуга сматра се мјесто гдје прималац има сједиште, односно, у конкретном случају, Србија.

У том случају, предузеће из Босне и Херцеговине, као давалац предметних услуга, у сврху доказивања да се услуга врши страном држављанину, а у циљу стицања услова за ослобађање од обавезе обрачунавања ПДВ-а, дужан је од примаоца услуге узети име и презиме, адресу и број пасоша за физичко лице, а за правно лице потврду о регистрацији пореског обвезника, сходно члану 21. став 9. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

(Повратак на питања)

Чланом 15. став (2) тачка 4. подтачка ц) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 9/05, 35/05, 100/08.) прописано је да се мјестом промета услуга сматра мјесто гдје прималац услуге обавља дјелатност, има стално сједиште, испоставу, сталну адресу или уобичајено пребивалиште, ако се ради о услугама савјетника, инжињера, адвоката, ревизора, рачуновођа, тумача, обраде података и давања података.

Ако услуге из тачке 4. Закона пружа порески обвезник који има сједиште или пребивалиште у БиХ за примаоца услуга који нема сједиште или пребивалиште у БиХ, мјестом пружања услуга сматра се мјесто гдје прималац услуге има сједиште своје фирме или пребивалиште како је прописано чланом 15. став 2. тачка 5. Закона.

Пема томе мјесто промета услуга је одређено према примаоцу, односно према мјесту његовог сједишта или пребивалишта. Да би порески обвезник из БиХ био ослобођен обрачунавања ПДВ-а, мора да прибави име и презиме, адресу и број пасоша за физичко лице, а за правно лице потврду регистрацији пореског обвезника, како је прописано чланом 21. став (9) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 93/5, 21/06, 60/06, 6/07, 100/7 и 35/08).

Приликом фактурисања за наведене услуге порески обвезник није у обавези да обрачуна ПДВ, али исти има обавезу да се позове на члан Закона по коме се обрачун ПДВ-а не врши , сходно члану 107. став (2) Правилника.

Међутим чланом 16. Закона прописано је да УИО, ради избјегавања дуплог опорезивања или неопорезивања, може у прецизираним случајевима одредити мјесто пружања услуга из члана 15. став (2) тачка 4., као и за услуге изнајмљивања превозних средстава.

Стога је чланом 21. став (7) правилника прописано да ради избјегавања дуплог опорезивања или неопорезивања из члана 16. Закона, мјесто промета за услуге из члана 15. став (2) тачка 4. Закона и услуге изнајмљивања превозних средстава јесте мјесто гдје се услуга фактички користи или ужива када испоручилац и/или прималац има сједиште предузећа или пребивалиште изван БиХ.

Уколико се услуга на коју се односи став (7) користи или ужива и унутар и изван БиХ, мјесто промета је мјесто гдје се услуга претежно користи или ужива, сходно члану 21. став (8) истог Правилника. Одредбе из члана 21. став (7) и (8) наведеног Правилника се користе једино у случају постојања дуплог опорезивања или неопорезивања услуга из члана 15. став (2) тачка 4. Закона и услуга изнајмљивања превозних средстава, а у циљу његовог избјегавања. У случају када услуге из члана 15. став (2) тачка 4. Закона, које не подлијежу опорезивању у БиХ, подлијежу опорезивању порезом на додату вриједност у земљи примаоца тј. у иностранству, при чему не долази до неопорезивања, нити до дуплог опорезивања, на исте се не примјењује члан 21. став (7) и (8) Правилника.

Наведеним прописима није прописано шта може послужити као доказ да се предметне услуге опорезују у иностранству, као доказ нпр., може послужити оргинал/копија пореске фактуре коју је обвезник из БиХ издао лицу у иностранству, а на којој је лице из иностранства обрачунало ПДВ или било који документ из којег се види да те услуге подлијежу опорезивању у иностранству.

(Повратак на питања)

Члан 15. став 2. тачка 4. подтачка а) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) одређује да мјестом гдје се обавља такав промет услуга сматра се да се налази у БиХ када се ради о мјесту гдје прималац услуге обавља дјелатност, има стално сједиште, испоставу, сталну адресу или уобичајено пребивалиште, ако се ради о услугама преноса, уступања, пропуштања и стављање на располагање имовинских права, ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине.

Пошто се ради о услугама које је порески обвезник из БиХ примио од лица које нема сједиште у БиХ, а исте су наведене као услуге из члана 15. став 2. тачка 4. Закона, у том случају мјестом промета услуга сматра се мјесто примаоца услуге, те у том случају порески обвезник из БиХ је дужан на запримљеној фактури извршити обрачун ПДВ-а.

Прималац услуге у конкретном случају, дужан је поступити у складу са чланом 70. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), и Инструкцијом о поступању при подношењу ПДВ пријава примаоца услуга од лица које нема сједиште у БиХ и лица у Посебној шеми у грађевинарству („Службени гласник БиХ”, број 24/07).

Чланом 5. став (1) наведене Инструкције прописано је да прималац услуга у књизи излазних фактура (КИФ) евидентира само износ обрачунатог ПДВ-а, с позивом на број фактуре у пореском периоду када је иста запримљена.

У књизи улазних фактура (КУФ) прималац услуга евидентира основицу која је исказана на фактури пружаоца услуге из иностранства, те износ обрачунатог ПДВ-а на фактури који је прималац сам обрачунао. Овако исказани улазни порез може се одбити под претпоставком да су испуњени услови из члана 70. став (1) Правилника, односно члана 6. наведене Инструкције.

(Повратак на питања)

Чланом 15. став 2. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се мјестом гдје се врши такав промет услуга сматра се да се налази у БиХ када се ради о мјесту гдје налази непокретна имовина, ако се ради о пружању услуге која је непосредно повезана с том непокретном имовином, укључујући дјелатност посредовања и процјене вриједности у вези са том непокретном имовином, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских радова и надзор над њима.

Сходно наведеном, за мјесто промета услуге изнајмљивања непокретне имовине која се налази ван БиХ сматра се мјесто гдје се та непокретна имовина налази тј. у иностранству, те сходно томе порески обвезник из БиХ није у обавези да обрачуна ПДВ на испостављеној фактури за закуп те имовине. У том случају порески обвезник, сходно одредби члана 107. став 2. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), је дужан да се позове на члан Закона по коме се обрачун ПДВ-а не врши (у овом случају члан 15. став 2. тачка 1. Закона).

(Повратак на питања)

ОСЛОБАЂАЊА ОД ПЛАЋАЊА ПДВ-а

Чланом 24. став 1. тачка 4. Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да су услуге образовања (предшколско, основно, више и високо), као и са њима непосредно повезани промет добара и услуга, под условом да се врше у складу с прописима којима је регулисана та област, ослобођене од плаћања пореза на додату вриједност.

Наведено пореско ослобађање, у смислу члана 27. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), односи се на услуге:

a) образовања (предшколског, основног, вишег и високог) и професионалне преквалификације, које пружају лица регистрована за обављање тих дјелатности у складу са прописима који уређују ту област,

б) смјештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезани промет добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих дјелатности.

Сходно наведеном, предметне услуге су ослобођене од плаћања пореза на додату вриједност, те накнада коју факултет наплаћује од полазника специјалистичког студија не подлијеже опорезивању порезом на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 4. став 3. тачка 4. Закона прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Чланом 8. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да се новосаграђеном непокретном имовином сматрају објекти који још нису употребљавани.

Економски дјељивим цјелинама (стан, пословни простор, гаража итд), у смислу става (2) истог члана Правилника, сматрају се дијелови новосаграђених грађевинских објеката из става 1. овог члана, којима се прометује као посебним цјелинама и за које се уговара посебна накнада.

Од плаћања ПДВ-а, у смислу члана 25. став 1. тачка 2. Закона, ослобођен је промет непокретне имовине, изузев првог преноса права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. став (1) тачка 2. Закона односи се на сваки промет непокретне имовине, изузев првог преноса права власништва над новосаграђеном непокретном имовином или економски дјељивим цјелинама у склопу новосаграђене непокретне имовине, сходно члану 33. став (1) Правилника.

Сходно напријед наведеном, промет непокретности која је употребљавана је ослобођен од опорезивања порезом на додату вриједност.

Стога, обвезник приликом промета исте, без обзира ко је купац предметне непокретности, не обрачунава порез на додату вриједност.

(Повратак на питања)

Чланом 25. став 1. тачка 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да су ослобођене од плаћања ПДВ-а услуге издавања под закуп и подзакуп кућа за становање, станова и стамбених објеката на период дужи од 60 дана, као и услуге издавања под закуп пољопривредног и шумског земљишта регистрованог у земљишним књигама.

Ослобађање из напријед наведеног члана 25. став 1. тачка 3. Закона односи се само на издавање у закуп непокретне имовине и дијелова непокретне имовине за становање и на издавање у закуп пољопривредног и шумског земљишта, сходно члану 34. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Сходно наведеном, услуге издавања у закуп воћњака (земљишта на којем су засађене саднице јабуке и крушке) су ослобођене од плаћања ПДВ-а, те је, у конкретном случају, закуподавац погрешно поступио када је за наведене услуге издавао пореске фактуре са обрачунатим ПДВ-ом.

Стога, закупопримац, у смислу члана 32. Закона и 63. Правилника, не може остварити право на одбитак улазног ПДВ-а исказаног на таквим фактурама.

Наиме, ПДВ се плаћа УИО ако обвезник искаже ПДВ на фактури која се односи на промет на који се ПДВ не треба плаћати, и то у висини исказаног ПДВ-а, сходно члану 55. став 10. Закона.

Плаћање УИО погрешно фактурисаног износа може се избјећи ако се грешка исправи у корист купца, сходно члану 55. став 11. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 27. став 1. тачка 2. Закона о порезу на додату вриједност (''Службени гласник БиХ, бр.: 9/05 и 35/05), прописано је да се ослобађа од плаћања ПДВ-а (опорезује нултом стопом) пружање услуга, укључујући и превоз и друге помоћне услуге, које су директно повезане са извозом или увозом добара, у складу са чланом 11. став 3. овог закона.

Одредбама члана 44. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник БиХ", бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да пореско ослобађање из члана 27. став 1. тачка 2. Закона, за превозне и остале услуге које су у непосредној вези са извозом добара, обвезник може да оствари ако посједује:

a) документ на основу којег се врши услуга превоза, односно документ о врсти услуге и износу споредних трошкова (уговор, рачун и друго),

б) документ о извршеној услузи превоза,

в) оригинал или копију извозне царинске исправе за робу која се превози у иностранство, издату у складу са царинским прописима.

Према томе, уколико се ради о услузи превоза пошиљки у иностранство, тј. услугама које су директно повезане са извозом, исте су ослобођене од плаћања ПДВ-а (опорезоване нултом стопом) уз испуњење услова прописаних чланом 44. став (1) Правилника.

У складу са претходно наведеним, за наведене услуге предузеће је дужно издати пореску фактуру и на истој, у смислу члана 107. став (2) Правилника, назначити члан Закона по којем се обрачун ПДВ-а не врши (члан 27. став 1. тачка 2. Закона).

(Повратак на питања)

Чланом 27. став 1. тачка 2. Закона, прописано је да се ослобађа од плаћања (опорезује нултом стопом) ПДВ-а пружање услуга, укључујући и пријевоз и друге помоћне услуге, које су директно повезане са извозом или увозом добара, у складу с чланом 11. став 3. Закона.

У складу са чланом 44. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додану вриједност (”Службени гласник БиХ” бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 06/07, 100/07 и 35/08) пореско ослобађање из члана 27. став 1. тачка 2. Закона, за превозне и остале услуге које су у непосредној вези са извозом добара, обвезник може да оствари ако посједује:

а) документ на основу којег се врши услуга превоза, односно документ о врсти услуге и износу споредних трошкова (уговор, рачун и друго),

б) документ о извршеној услузи превоза,

в) оргинал или копију извозне царинске исправе за робу која се превози у иностранство, издату у складу са царинским прописима.

Ставом 2. истог члана Правилника превозне услуге (друмског, жељезничког, бродског, авио саобраћаја) ослобођене су плаћања ПДВ-а при превозу добара која се извозе у иностранство и за дионицу пута која се налази унутар граница БиХ.

Сходно наведеном, а с обзиром да за транспортне услуге за које не може осигурати возило, порески обвезник као испомоћ узме другу транспортну фирму да изврши превоз у иностранство, такве услуге превоза (које та фирма фактурше првој фирми, а та фирма фактуришете наручиоцу превоза) које су директно повезане за извоз добара ослобођене су од плаћања пореза на додату вриједност (опорезоване нултом стопом ) уз испуњење услова из члана 44. Правилника.

На пореској фактури која се издаје без обрачунатог ПДВ-а у складу са чланом 107. став 2. Правилника треба назначити члан Закона по коме се обрачун ПДВ-а не врши.

(Повратак на питања)

Чланом 4. ставом 3. тачком 4. Закона о ПДВ-у („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Сагласно одредбама члана 8 . става 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), новосаграђеним грађевинским објектима, у смислу члана 4. става 3. тачке 4.Закона, сматрају се објекти који још нису употребљавани.

У складу са одредбама члана 25. става 1. тачке 2. Закона, ослобађа се од плаћања ПДВ-а промет непокретне имовине, изузев првог преноса права својине или права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

У смислу одредаба члана 110. става 7.и 8. Правилника, порез на додату вриједност се не обрачунава и не плаћа у случају авансног плаћања за промет добара и услуга који не подлијежу плаћању ПДВ-а.

Прималац аванса издаје рачун са позивом на одредбу Закона о ПДВ-у којим је прописано да тај промет добара и услуга не подлијеже опорезивању. Ово се не односи на промете који су ослобођени обрачуна и плаћања ПДВ-а, у складу са одредбама члана 24. и 25. Закона.

Значи да се, у конкретном случају ради о промету непокретности, те је тај промет, у смислу цитираног члана 25. Закона, ослобођен од плаћања ПДВ-а.

Према томе, на фактури – аванс, коју издаје по примљеном авансу, обвезник неће обрачунати ПДВ-е при чему ће се позвати на одредбе члана 25. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Према одредбама члана 4. става 3. тачке 7. Закона, прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и размјена добара за друга добра или услуге.

У складу са одредбама члана 25. става 1. тачке 2. Закона, од плаћања ПДВ-а ослобођен је промет непокретне имовине, изузев првог преноса права својине или права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. става 1. тачке 2. Закона односи се на сваки промет земљиштем, осим земљишта на коме се налази саграђен непокретни објекат и земљишта које припада објекту и служи његовој функцији, осим пољопривредног и шумског земљишта. Промет таквим земљиштем ослобођен је плаћања пореза само уколико је промет тог објекта ослобођен, у смислу члана 33. става 2. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Према томе, а у смислу цитираних одредаба, ослобођен је од плаћања ПДВ-а промет грађевинског земљишта, који врши порески обвезник другом лицу, које ће бити инвеститор и извођач стамбено-пословног објекта.

Порески обвезник нема обавезу по основу ПДВ-а за добијени новац и изграђени пословни простор, који ће сагласно одредбама уговора добити, као предмет размјене, за уступљено земљиште.

Други порески обвезник који ће финансирати и изводити радове на објекту приликом фактурисања пословних простора у обавези је да обрачуна ПДВ, јер се у том случају ради о првом промету новосаграђене непокретности.

(Повратак на питања)

Чланом 4. ставом 3. тачком 4. Закона о ПДВ-у („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), прописано је да се прометом добара, у смислу овог закона, сматра и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Сагласно одредбама члана 8. става 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), новосаграђеним грађевинским објектима, у смислу члана 4. става 3. тачке 4.Закона, сматрају се објекти који још нису употребљавани.

У складу са одредбама члана 25. става 1. тачке 2. Закона, ослобађа се од плаћања ПДВ-а промет непокретне имовине, изузев првог преноса права својине или права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

У смислу одредаба члана 110. става 7.и 8. Правилника, порез на додату вриједност се не обрачунава и не плаћа у случају авансног плаћања за промет добара и услуга који не подлијежу плаћању ПДВ-а.

Прималац аванса издаје рачун са позивом на одредбу Закона о ПДВ-у којим је прописано да тај промет добара и услуга не подлијеже опорезивању. Ово се не односи на промете који су ослобођени обрачуна и плаћања ПДВ-а, у складу са одредбама члана 24. и 25. Закона.

Значи да се, у конкретном случају ради о промету непокретности, те је тај промет, у смислу цитираног члана 25. Закона, ослобођен од плаћања ПДВ-а.

Према томе, на фактури – аванс, коју издаје по примљеном авансу, обвезник неће обрачунати ПДВ-е при чему ће се позвати на одредбе члана 25. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Према одредбама члана 4. става 3. тачке 7. Закона, прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и размјена добара за друга добра или услуге.

У складу са одредбама члана 25. става 1. тачке 2. Закона, од плаћања ПДВ-а ослобођен је промет непокретне имовине, изузев првог преноса права својине или права располагања новоизграђеном непокретном имовином.

Ослобађање плаћања пореза из члана 25. става 1. тачке 2. Закона односи се на сваки промет земљиштем, осим земљишта на коме се налази саграђен непокретни објекат и земљишта које припада објекту и служи његовој функцији, осим пољопривредног и шумског земљишта. Промет таквим земљиштем ослобођен је плаћања пореза само уколико је промет тог објекта ослобођен, у смислу члана 33. става 2. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Према томе, а у смислу цитираних одредаба, ослобођен је од плаћања ПДВ-а промет грађевинског земљишта, који врши порески обвезник другом лицу , које ће бити инвеститор и извођач стамбено-пословног објекта.

Порески обвезник нема обавезу по основу ПДВ-а за добијени новац и изграђени пословни простор, који ће сагласно одредбама уговора добити, као предмет размјене, за уступљено земљиште.

Други порески обвезник који ће финансирати и изводити радове на објекту приликом фактурисања пословних простора у обавези је да обрачуна ПДВ, јер се у том случају ради о првом промету новосаграђене непокретности.

(Повратак на питања)

Чланом 27. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник Босне и Херцеговине", број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ослобађа од плаћања (опорезује нултом стопом) ПДВ-а извоз добара из Босне и Херцеговине од стране или у име продавца.

У складу са чланом 20. став 1. Закона пореска основица промета добара и услуга јесте опорезиви износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није другачије прописано.

Чланом 40. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да би се промет сматрао извозом у складу са чланом 27. став 1. тачкама 1, 3 и 7. Закона мора бити задовољен услов да је добро прешло границу БиХ.

Чланом 41. став (1) Правилника прописано је да пореско ослобађање из члана 27. став 1. тачка 1. Закона, обвезник може да оствари ако посједује извозну царинску исправу, односно копију извозне царинске исправе о извршеном извозу добара издату у складу с царинским прописима.

Дакле, порески обвезник који изврши извоз машина обрачунаће ПДВ по стопи од нула посто на основицу утврђену чланом 20. став 1. Закона (на накнаду коју прими или треба да прими за продају) уз испуњење услова из члана 40 и 41. Правилника. У складу с Упутством за попуњавање ПДВ пријаве (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број: 06/07) обвезник ће вриједност извоза унијети у поље 12 ПДВ пријаве.

(Повратак на питања)

Ставом 1. тачком 2. члана 24. Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник Босне и Херцеговине", број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ослобађају од плаћања ПДВ-а медицинске услуге и услуге здравствене заштите, укључујући давање људских органа, крви и млијека, које се врше у складу с прописима којим се регулише област здравствене заштите, те услуге које пружају стоматолози, зуботехничари и протетичари.

С обзиром да је чланом 31. Закона о порезу на додату вриједност прописано да УИО прописује услове за примјену ослобађања прописаних чланом 24-30. Закона, Правилником о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) су дефинисани услови за примјену ослобађања од плаћања ПДВ-а за медицинске услуге и услуге здравствене заштите.

Стога је чланом 25. став 1. Правилника прописано је да се пореско ослобађање из члана 24. став 1. тачка 2. Закона, односи на превентивне, дијагностичко-терапијске и рехабилитационе услуге које пружају домови здравља, болнице, заводи, заводи за заштиту здравља, клинике, институти, здравствени центри, клиничко-болнички центри и клинички центри у складу са прописима који уређују област здравствене заштите.

У ставу 4. истог члана Правилника прописано је да се здравственом заштитом у смислу одредби члана 24. став 1. тачка 2. Закона, не сматрају:

а) медицинска испитивања ради утврђивања здравственог стања, тјелесног оштећења и инвалидности у поступцима код других органа и организација, осим испитивања по упуту љекара, односно љекарске комисије,

б) здравствени прегледи ради уписа у средње и више школе, факултете и на курсеве, добијање увјерења за возачке дозволе, за судске и друге спорове и у другим случајевима када се преглед не обавља у циљу здравствене заштите.

ц) преглед запослених упућених на рад у иностранство од стране организација, као и мјере превентивне здравствене заштите за приватна путовања у иностранство и здравствени прегледи за та путовања.

С обзиром да услуге патологије које врши болница, у складу са прописима који уређују област здравствене заштите, нису наведене у изузецима прописаним чланом 25. став 4. Правилника, то се исте могу сматрати услугама које су ослобођене од плаћања ПДВ-а.

(Повратак на питања)

У складу са чланом 26. став 1. тачка 7. Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник Босне и Херцеговине", број: 9/05, 35/05 и 100/08) ослобађају се од плаћања ПДВ-а услуге повезане с увозом добара, под условом да је вриједност таквих услуга укључена у основицу, у складу с чланом 21. став 2. тачка 2. овог закона.

Чланом 38. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да пореско ослобађање из члана 26. став 1. тачка 7. Закона, за превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара (утовар, истовар, претовар, складиштење и слично) обвезник може да оствари ако има доказ да је вриједност тих услуга садржана у основици за обрачун ПДВ-а при увозу добара.

Ставом (2) истог члана Правилника прописано је да је доказ из става 1. овог члана је а) документ о врсти услуге и износу споредних трошкова (уговор, рачун, отпремница или превозни документ), б) копија увозне царинске исправе издате у складу са царинским прописима, на основу које се може утврдити да су споредни трошкови укључени у основицу за обрачун ПДВ-а при увозу добара.

Дакле, услуге превоза робе приликом увоза ослобођене су од плаћања ПДВ-а на релацији и у БиХ (Орашје-Тузла) само под условом да је вриједност превоза и на тој дионици ушла у основицу за обрачун ПДВ-а при увозу, а што се доказује посједовањем докумената прописаних чланом 38. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територију Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Према одредбама члана 8. став 1. Закона прометом услуга сматрају се сви послови и радње извршене у оквиру обављања привредне дјелатности, а који не чини промет добара из чл. 4.-7. овог закона.

Одредбама члана 20. став 8. Закона прописано је, ако је накнада за промет добара или услуга мања од тржишне вриједности или ако је промет извршен без накнаде, основица је тржишна вриједност добара, односно услуга у моменту њихова промета, у коју није укључен ПДВ.

Чланом 55. став 1. Закона прописана је обавеза испостављања пореске фактуре или другог документа који служи као фактура за сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен плаћања ПДВ-а у смислу чл. 24. и 25. Закона.

Према наведеном, извршени радови и услуге приликом изградње фабрике, а који се уносе у оснивачки капитал новонасталог друштва, подлијежу опорезивању ПДВ-ом те се на испостављеним фактурама обрачунава ПДВ, у складу са Законом.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територију Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Предмет опорезивања ближе се прописује чланом 2. тачка 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), према којем предмет опорезивања порезом на додату вриједност је свака испорука добара и услуга обављена на територију БиХ уз накнаду, властита потрошња, унос добара у царинско подручје БиХ, те испорука добара и услуга што се обави уз накнаду, без накнаде, или уз повољније услове пореским обвезницима и њиховим заступницима, као и другим приматељима, ако су испуњени остали Законом прописани услови.

Према одредбама члана 8. Закона, прометом услуга сматрају се сви послови и радње извршене у оквиру обављања пословне дјелатности, а који не чини промет добара из чл. 4. – 7.овог закона.

Чланом 55. став 1. Закона прописана је обвеза испостављања пореске фактуре или другог документа који служи као фактура за сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен плаћања ПДВ-а у смислу чл. 24. и 25. Закона.

Према наведеном, услуге емитовања огласа које су извршене за потребе вјерских заједница, као и најаве догађаја из спорта или културе, нису ослобођене плаћања ПДВ-а, те исте подлијежу опорезивању у складу са Законом. У том случају основица за обрачун се утврђује у складу са чланом 20.став 8. Закона и чланом 22. Правилника.

(Повратак на питања)

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

ПДВ се, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, сходно члану 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.:9/05, 35/05 и 100/08).

Чланом 20. став 1. Закона прописано је да је пореска основица промета добара и услуга опорезиви износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако Законом није другачије прописано.

У основицу се, у смислу члана 20. став 2. тачка 4. Закона, урачунавају и било који трошкови прикључивања, накнаде за уградњу и други износи који се обрачунавају купцу од стране испоручиоца добара или даваоца услуга као услов да се изврши промет добара или услуга.

У складу са чланом 55. став 1. Закона, обвезник је дужан да клијенту изда фактуру или други документ који служи као фактура за сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен у сврхе ПДВ-а у смислу члана 24. и 25. Закона.

Сходно напријед наведеном, закуподавац износе режијских трошкова (електричне енергије без ПДВ-а) уврштава у пореску основицу заједно са износом закупнине и на њих обрачунава ПДВ.

У том случају, закупопримац, сходно члану 32. став 1 и 2. Закона, има право на одбитак улазног ПДВ-а обрачунатог на фактурама за закуп увећаним за износе режијских трошкова (електричне енергије) у том пореском раздобљу, уз испуњење услова из члана 63. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07 и 35/08).

(Повратак на питања)

Чланом 20. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да пореску основицу промета добара и услуга чини опорезиви износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није другачије прописано.

У пореску основицу се, у смислу члана 20. став 10. тачка 1. Закона, не укључују попусти и друга умањења цијене, који се примаоцу добара или услуга дају на фактури најкасније у моменту извршења промета добара или услуга.

Сходно наведеном, у конкретном случају, попусти и друга умањења цијене која обвезник даје купцима у сврху унапређења продаје умањују основицу на коју се обрачунава порез на додату вриједност само уколико су кумулативно испуњена оба прописана услова, тј. уколико је попуст одобрен најкасније у моменту извршења промета, односно најкасније до момента настанка пореске обавезе у смислу члана 17. Закона и уколико је попуст јасно исказан на пореској фактури.

(Повратак на питања)

У смислу одредби члана 25. став 1. тачка 4. под б) Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05 и 35/05)услуге повезане са плаћањем дугова и факторинг нису ослобођене од плаћања ПДВ-а.

Према одредбама члана 20. став 1. Закона, пореска основица промета добара и услуга јесте опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није другачије прописано.

Међутим, уколико је накнада за промет добара или услуга мања од тржишне вриједности или ако је промет извршен без накнаде, основица је тржишна вриједност добара, односно услуга у моменту њиховог промета, без ПДВ-а, сходно члану 20. став 8. Закона.

У складу са чланом 22. став (4) под а) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник БиХ", бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) тржишна вриједност се дефинише као укупан износ који би купац, да би стекао предметна добра или услуге у том тренутку, морао, у истој фази трговања у којој долази до промета добара или услуга и у условима лојалне конкуренције, платити ипоручиоцу добара/пружаоцу услуга с којим је у пословном односу на територији БиХ. Када се не може утврдити неки сличан промет добара или услуга, тржишна вриједност подразумијева за услуге, износ који није нижи од укупних трошкова пореског обвезника за пружене услуге.

Према томе, основица за обрачун ПДВ-а је накнада коју фактор оствари за ту услугу, односно разлика између вриједности дуга и износа који плати за исти.

Међутим, уколико је фактор откуп дуга извршио без разлике у вриједности између укупног дуга и оног што је платио, основица је тржишна вриједност те услуге (која не може бити нижа од укупних трошкова које је исти имао за ту услугу).

(Повратак на питања)

Чланом 20. став 1. Закона о порезу на додату вриједност (''Службени гласник БиХ'', бр.: 9/05 и 35/05) прописано је да је пореска основица промета добара и услуга опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен порез на додату вриједност, ако овим законом није другачије прописано.

Ставом 11. претходног члана Закона прописано је да ако се основица накнадно измјени, због враћања добара испоручиоцу, попуста који купац добије након примљених добара или пружених услуга, или ако се износ накнаде не може наплатити након исцрпљивања свих законских средстава, обвезник који је извршио промет добара или услуга може, примјеном члана 55. став 6. овог закона, извршити исправку износа ПДВ-а.

Чланом 55. став 6. Закона прописано је да се књижно обавјештење издаје у слиједећим случајевима када:

1. се роба враћа након испостављања фактуре;

2. када добављач добара, односно давалац услуга након испостављања фактуре одобри снижење цијене или попуст; и

3. добављач добара, односно давалац услуга прими додатну уплату за испоручена добра, односно извршене услуге након испостављања фактуре.

Чланом 69. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да ако се пореска основица (накнада) промјени накнадно због различитих врста попуста или немогућности наплате путем законски прописаних начина, тада лице које је испоручило доброили обавило услугу може исправити (смањити) износ излазног пореза. Испоручилац издаје књижну обавјест на тај износ лицу којем су испоручена добра или обављене услуге које на основу књижне обавјести врши исправку (смањење) одбитка улазног пореза. Ако је ПДВ обрачунат и плаћен при увозу одбијен као улазни порез, а накнадно је снижен или надокнађен, тада увозник мора на основу рјешења Управе за припадајући износ исправити одбитак улазног пореза.

Ставом (2) предходног члана Правилника прописано је да купац мора исправку обавити у пореском раздобљу у којем је промијењена пореска основица. Уколико УИО изда рјешење, исправка се мора извршити у пореском раздобљу у којем рјешење постаје извршно.

Сходно наведеним законским одредбама порески обвезник може свом купцу, коме одобрава накнадни попуст, издати књижно обавјештење у складу са чланом 55. став 6. тачка 2. Закона и чланом 69. Правилника.

Као испоручилац добара, у смислу члана 20. став 11. Закона, порески обвезник може исправити (смањити) износ излазног пореза, али под условом да је купац извршио исправку (смањење) одбитка улазног пореза.

(Повратак на питања)

Чланом 62. ставом 3. Закона о порезу на додату вриједност , прописано је да је прије доношења рјешења о престанку регистрације, обвезник дужан да обрачуна и плати ПДВ на све набавке које је извршио до дана обавјештавања УИО о престанку обављања дјелатности и изврши попис свих добара на залихама.

У смислу одредаба става 4. истог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ на добра која су пописана на залихама, као да се ради о куповини добара за његове властите потребе.

С обзиром да се у овом случају, у смислу члана 7. става 2. Закона, врши пренос цјелокупне имовине пореских обвезника, па према томе и свих добара на залихама, то обвезници који су извршили пренос имовине на тај начин, у поступку дерегистрације немају залиха робе, те их према томе не могу ни пописати.

(Повратак на питања)

Препродавци моторних возила, сагласно ставу 6. члана 47. Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник Босне и Херцеговине", број: 9/05, 35/05 и 100/08), могу да обрачунају порез на додату вриједност према општим, али и према посебним условима, с тим да у том случају у својим евиденцијама посебно књиже набавке. У смислу одредаба члана 47. става 7. Закона препродавци моторних возила могу да обрачунају и наплате ПДВ према посебним условима, ако су исто купили или добили:
1. од лица која нису обвезници пореза;
2. од других обвезника који, у складу са овим законом нису имали право на одбитак улазног пореза за промет таквим добрима, а који су ослобођени према члану 24.и 25. овог закона;
3. од обвезника из члана 44. овог закона;
4. од других препродаваца, у мјери у којој промет подлијеже плаћању ПДВ према посебним условима према овом члану.
У складу са одредбама члана 47. става 9. Закона, препродавци који обрачунавају ПДВ у складу с чланом 47. и члановима 48. и 49. овог закона не могу на испостављеним фактурама исказати ПДВ или навести било који податак на основу којих се исти може обрачунати.

У смислу одредаба члана 48. става 1. Закона, основица за промет добара из члана 47. овог закона је разлика између набавне и продајне цијене, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

Ако је набавна цијена већа од продајне цијене опорезиви износ је нула, сагласно члану 48. ставу 4. Закона.

Према томе, уколико препродавац набавља возила од лица наведених у члану 47. став 7. овог закона може примјенити посебне услове опорезивања, те обрачунавати порез на додату вриједност на разлику између набавне и продајне цијене.

Међутим, уколико врши набавку возила од других лица, која нису наведена у члану 47. став 7. Закона, у том случају не може примјенити посебне услове опорезивања, односно обрачун ПДВ-а врши према општим условима.

Значи, уколико препродавац набавља возило од другог препродавца тада, сагласно наведеним одредбама Закона, исти може користити посебну шему, с тим да препродавац на испостављеној фактури не исказује ПДВ, јер уколико је препродавац на фактури исказао ПДВ, тада се обрачун ПДВ-а врши према општим условима.

(Повратак на питања)

Порез на додату вриједност се, сходно члану 3. ставу 1. тачки 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08), плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду.

Пореска основица промета добара и услуга је, у складу са одредбама члана 20. става 1. Закона, опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен порез на додату вриједност, ако овим законом није другачије прописано.

Чланом 20. ставом 8. Закона прописано је да ако је накнада за промет добара или услуга мања од тржишне вриједности или ако је промет извршен без накнаде, основица је тржишна вриједност добара, односно услуга у моменту њиховог промета, без ПДВ-а.

У складу са одредбама члана 22. става 3. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („ Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), члан 20. став 8. Закона односи се само на промет добара или услуга који укључује постојање породичних или других блиских личних веза, те односа управљања, власништва, чланства, финансијских или правних односа између добављача и купца и то само када је та веза или однос, а не неки доказиви комерцијални разлози, довела до вриједности ниже од оне тржишне. Правни односи из овог става обухватају однос између послодавца и упосленог или породице упосленог, или других блиско повезаних лица.

Ставом 4. члана 22. Правилника, прописано је да се тржишна вриједност дефинише као укупан износ који би купац, да би стекао преметна добра или услуге у том тренутку, морао, у истој фази трговања у којој долази до промета добара или услуга и у условима лојалне конкуренције, платити испоручиоцу добара/пружаоцу улуга с којим је пословном односу на територији БиХ. Када се не може утврдити неки сличан промет добара или услуга, тржишна вриједност подразумијева сљедеће:

а) за добра, износ који није нижи од набавне цијене тих или сличних добара или, у недостатку набавне цијене, цијена коштања одређена у тренутку вршења промета;

б) за услуге, износ који није нижи од укупних трошкова пореског обвезника за пружене услуге.

Према томе, а у складу са одредбама члана 20. става 8. Закона и члана 22. става 4. Правилника, обрачун ПДВ-а ће се утврдити на основицу (тржишна вриједност), у случају када је накнада код промета добара испод тржишне вриједности, а тај промет није комерцијалног (пословног) карактера, него укључује постојање породичних или других блиских личних веза, те осталих (не комерцијалних)односа прописаних ставом 3. члана 22. Правилника.

Међутим, уколико се ради о промету добара при чему је накнада нижа од набавне цијене, а тај промет је резултат комерцијалних активности пореског обвезника, ПДВ се обрачунава на основицу која, сагласно одредбама члана 20. става 1.Закона, представља износ примљене накнаде.

(Повратак на питања)

Пореска основица промета добара и услуга је, у складу са чланом 20. ставом 1. Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 9/05, 35/05 и 100/08), опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен порез на додату вриједност, ако Законом није друкчије прописано.

Чланом 20. ставом 11. Закона прописано је да ако се основица накнадно измијени, због враћања добара испоручиоцу, попуста које купац добије након примљених добара или пружених услуга, или ако се износ накнаде не може наплатити након исцрпљивања свих законских средстава, обвезник који је извршио промет добара или услуга може, примјеном члана 55. става 6. овог закона, извршити исправку износа ПДВ-а.

У смислу одредаба члана 20. става 12. Закона, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да исправи износ ПДВ-а само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга измијени одбитак улазног ПДВ-а и под условом да о томе писмено обавијести испоручиоца добара и услуга.

Књижно обавјештење представља коректуру за већ обављену трансакцију, а код које је дошло до промјене по испостављеној фактури.

У конкретном случају, а у смислу наведених одредаба Закона, порески обвезник “А” који је испоручио добра пореском обвезнику “Б” из БиХ, те од кога није могао наплатити своја потраживања ни након исцрпљивања свих законских средстава, може извршити исправку износа ПДВ-а само у случају да добије писмено обавјештење од примаоца добара да је исти извршио умањење износа свог улазног ПДВ-а.

Исправка мора да се изврши и у евиденцијама купца (на страни улазног пореза) и у евиденцијама испоручиоца добара (на страни излазног пореза).

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, увоз добара у Босну и Херцеговину.

Сходно члану 20. став 1. Закона, пореска основица промета добара и услуга јесте опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ.

Чланoм 20. став 11. Закона, прописано је да, ако се основица накнадно измијени, због враћања добара испоручиоцу, попуста који купац добије након примљених добара или пружених услуга, или ако се износ накнаде не може наплатити након исцрпљивања свих законских средстава, обвезник који је извршио промет добара или услуга може, примјеном члана 55. става 6. Закона, извршити исправку износа ПДВ-а.

Сходно члану 38. став 2. Закона, обвезник је дужан обрачунати ПДВ за одговарајући порески период на основу укупног промета добара или услуга исказаних у фактурама у том пореском периоду.

Имајући у виду горе наведено, евидентно је да се ниједна ситуација горе наведена не може сврстати ни под један случај измјене основице за обрачунавање ПДВ-а, предвиђен чланом 20. став 11. Закона.

У складу са претходно наведеним, отуђење новчаних средстава не представља промет добара нити услуга, те исто није предмет опорезивања ПДВ-ом.

Такође, у случају крађе новца не може се умањити основица за обрачун ПДВ-а.

(Повратак на питања)

Чланом 15. став 2. тачка 2. Закона прописано је да се мјестом гдје се врши такав промет услуга сматра се да се налази у БиХ када се ради о мјесту гдје се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Босни и Херцеговини и у иностранству, одредбе овог закона примјењује се само на онај дио превоза извршен у Босни и Херцеговини.

Сходно наведеном, у случају када ПДВ обвезник из БиХ врши услуге превоза на релацији Београд-Тузла, дужан је извршити обрачун ПДВ-а само на вриједност превоза који се односи на дио пута од границе БиХ до крајњег одредишта (у конкретном случају до Тузле).

Чланом 26. став 1. тачка 7. Закона прописано је да се ослобађају од плаћања ПДВ-а услуге превоза повезане са увозом добара, под условом да је вриједност таквих услуга укључена у основицу, у складу с чланом 21. став 2. тачка 2. овог Закона.

Чланом 27. став 1. тачка 2. Закона прописано је да се ослобађа од плаћања ПДВ-а (опорезује нултом стопом) пружање услуга, укључујући и превоз и друге помоћне услуге, које су директно повезане са извозом или увозом добара, у складу са чланом 11. став 3. Закона.

Упутством за попуњавање ПДВ пријаве(„Службени гласник Босне и Херцеговине“, број: 6/07) прописано је да се у поље 12. ПДВ пријаве уписује вриједност извоза, за дати порески период, која је опорезована “нултом стопом“ у складу са чланом 27. Закона, осим услуга повезаних са увозом добара у БиХ које се уносе у поље 11. ПДВ пријаве. Прецизније у поље 12. се уписује статистичка вриједност извоза из поља 46 извозне царинске пријаве ЕX1.

У складу са напријед наведеним, услуге превоза које су директно повезане са извозом добара су ослобођене од плаћања ПДВ-а, те се на испостављеним фактурама не обрачунава ПДВ, с тим да сте, у том случају, дужни позвати се на члан Закона по коме се обрачун ПДВ-а не врши сходно члану 107. став 2. Правилника.

У случају када се ради о услугама превоза везаним са увоз добара исте се уносе у поље 11. ПДВ пријаве, а у случају када се ради о услугама превоза везаним за извоз добара исте се уносе у поље 12. ПДВ пријаве, под претпоставком да су исте исказане као дио статистичке вриједности извоза из поља 46. извозне царинске пријаве ЕX1.

(Повратак на питања)

ОДБИТАК УЛАЗНОГ ПДВ-а

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати, или треба да плати, приликом увоза добара, гдје се (у оба случаја) ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

Према одредбама члана 32. став 2. Закона, обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати, или га је платио, приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга које подлијежу плаћању ПДВ-а.

Сагласно члану 63. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени сљедећи услови:

а) да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,

б) да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,

в) да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза, те

г) да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.

Обвезник не може остварити право на одбитак улазног пореза на набавку, производњу и увоз путничких аутомобила, аутобуса, мотоцикла, пловних објеката и ваздухоплова и резервних дијелова за таква превозна средства, горива и потрошног материјала за потребе превоза, као изнајмљивање, одржавање, поправке и друге услуге које су повезане с коришћењем тих превозних средстава, осим ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање своје пословне дјелатности, сходно члану 32. став 6. тачка 1. Закона.

С обзиром да се у конкретном случају ради о набавци комбинованог (теренско-теретног) моторног возила, обвезник може остварити право на одбитак улазног пореза обрачунатог при набавци истог, уз испуњење услова из члана 32. Закона и члана 63. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Чланом 17. Закона утврђен је моменат настанка пореске обавезе, односно да ПДВ обавеза настаје у моменту: испоруке добара или вршења услуга, издавања фактуре, плаћањем или дјелимичним плаћањем прије издавања фактуре, настанак обавезе плаћања царинског дуга код увоза добара, а ако те обавезе нема, у моменту када би настала обавеза плаћања тог дуга, што год да је прије настало.

Период обрачуна ПДВ-а је прописан чланом 38. Закона, који утврђује да је порески период за који се обрачунава ПДВ један календарски мјесец.

Обвезници су, у смислу члана 39. став 1, 2 и 3. Закона, дужни да своју ПДВ обавезу обрачунату за одређени порески период наведу у мјесечној ПДВ пријави, која се подноси до 10-ог у мјесецу, а обвезник подноси ПДВ пријаву у наведеном року, без обзира да ли је обавезан да плати ПДВ у периоду за који се пријава подноси.

Сходно наведеном, порески период је везан за обрачун, а не за плаћање ПДВ-а, односно у ПДВ пријави која се односи на један обрачунски период (календарски мјесец), обвезник ПДВ-а је дужан да обрачунати износ ПДВ-а искаже у пријави за тај обрачунски период, без обзира да ли постоји обавеза плаћања ПДВ-а у периоду за који се иста подноси.

Код увоза добара, ПДВ који доспијева на њих обрачунава се, наплаћује и плаћа у складу с прописима закона који се односе на наплату царинских и других дажбина које доспијевају приликом увоза, сходно члану 39. став 6. Закона.

Чланом 32. став 8. Закона прописано је да обвезник може да одбије улазни порез од излазног ПДВ-а, ако га има, у пореском периоду у којем је ПДВ обрачунат у складу са чланом 17 и 38. Закона.

Код увоза добара, настанак пореске обавезе везан је за настанак обавезе плаћања царинског дуга, сходно члану 17. став 1. тачка 4. Закона.

Царински дуг при увозу добара, у смислу члана 193. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бр.:57/04 и 51/06), настаје прихватањем царинске пријаве. У том случају, износ увозних дажбина царински органи обрачунавају и књиже чим дођу до потребних података, о чему одмах обавјештавају дужника достављањем царинске пријаве која је прихваћена од стране царинских органа, сходно члану 210. став 1. и члану 214. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине. Значи, царински дуг и обавеза плаћања царинског дуга при увозу добара настаје прихватањем царинске пријаве.

Међутим, рок за плаћање износа увозних дажбина не прелази десет дана од дана обавјештавања дужника о износу дажбина које се потражују, сходно члану 215 став 1. тачка а) Закона о царинској политици Босне и Херцеговине.

Према томе, код увоза добара, настанак обавезе царинског дуга није везан за рок плаћања износа увозних дажбина које се потражују при увозу добара.

Сходно напријед наведеном, код увоза добара обвезник може да оствари право на одбитак улазног ПДВ-а у пореском периоду када је извршен увоз добара, тј. када је прихваћена царинска пријава по којој је извршен обрачун ПДВ-а од стране царинских органа, без обзира да ли је исти и плаћен у том обрачунском периоду.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1 и 2. Закона о порезу на додату вриједност («Службени гласник БиХ», бр.:9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се порез на додату вриједност плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, те на увоз добара у Босну и Херцеговину.

Прометом добара уз накнаду не сматра се давање поклона мале вриједности у сврху унапређивања пословне дјелатности пореског обвезника, ако се они дају само повремено и ако се не дају истим лицима, сходно члану 5. став 2. тачка 2. Закона.

Поклоном мање вриједности, у смислу члана 5. став 2. тачка 2. Закона, сматра се добро појединачне тржишне вриједности мање од 20,00 КМ без пореза на додату вриједност, које обвезник даје повремено различитим лицима (пословним партнерима, представницима пословних партнера и слично), а да за то не постоји правна обавеза, сходно члану 13. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06,6/07, 100/07 и 35/08).

Пословним партнерима, у смислу члана 13. став (2) Правилника, сматрају се лица са којима постоји пословни однос или се очекује да ће се такав однос успоставити, док се повременим давањем поклона сматра давање највише једног поклона истом лицу у пореском периоду, сходно ставу (3) истог члана Правилника.

Према томе, наведено изузимање се примјењује само у случају када обвезник, у сврху унапређивања пословне дјелатности, даје на поклон добра појединачне тржишне вриједности мање од 20,00 КМ пословним партнерима, односно представницима пословних партнера, и то највише једног поклона истом лицу у пореском периоду.

С обзиром да се, у случају из предметног акта, ради о поклањању добара чија је појединачна тржишна вриједност већа од 20,00 КМ, исто се сматра прометом добара који, у смислу члана 3. Закона, подлијеже опорезивању.

Чланом 32. став 1. Закона прописано је да је улазни порез, у вези с пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати, или треба да плати, приликом увоза добара, гдје се (у оба случаја) ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

Према одредбама члана 32. став 2. Закона, обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати, или га је платио, приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга које подлијежу плаћању ПДВ-а.

С обзиром да је појединачна тржишна вриједност добара која се поклањању у сврху унапређења пословања пореског обвезника већа од 20,00 КМ, то се исто сматра прометом који подлијеже опорезивању порезом на додату вриједност, те, у смислу напријед наведеног, обвезник има право на одбитак улазног пореза на додату вриједност који је платио приликом набавке истих.

Наиме, порески обвезници из претходног става имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени слиједећи услови:

а) да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,

б) да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,

в) да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза, те

г) да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба да плати приликом увоза добара, гдје се (у оба случаја) ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

У ставу 2. истог члана Закона прописано је да обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијеже плаћању ПДВ-а.

Чланом 68. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08) прописано је да привредна или друга предузетничка опорезива дјелатност започиње с припремним радњама које се предузимају ради почетка обављања те дјелатности. Улазни порез садржан у примљеним испорукама за почетак рада може се одбити ако су испуњени сви остали услови за одбитак улазног пореза. Не може се остварити право на одбитак улазног пореза који је зарачунат на примљене испоруке као што су приватно мотивисана улагања, припремна улагања и слично које не доводе до предузетниочког статуса и предузетничког пословања.

У складу са претходно наведеним, порески обвезник има право на одбитак улазног пореза обрачунатог приликом набавке добара и услуга, које је извршио прије почетка обављања опорезивих дјелатности (прије регистрације код УИО) уз испуњење и осталих услова прописаних чланом 32. Закона и чланом 63. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба платити приликом увоза добара, гдје се ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које обавља.

У смислу става 2. члана 32. Закона, обвезник има право да одбије порез на додату вриједност који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијежу плаћању пореза на додану вриједност.

Чланом 63. Правилника о примјени Закона о порезу на додану вриједност ("Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 06/07, 100/07 и 35/08), прописано је ко има право на одбитак улазног пореза.

Тачком 1. истог члана прописано је да порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени сљедећи увјети:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,
- да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза,
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.
У складу са претходно наведеним, порески обвезник има право на одбитак улазног пореза који му је исказан на фактурма за услуге везане за унапређивање продаје, уз испуњење услова прописаних чланом 32. Закона и чланом 63. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ”, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Сагласно одредбама члана 60.става 3. Закона, права и обавезе које имају обвезници у БиХ, у складу са овим законом, односе се и на пуномоћника.

Чланом 32. ставом 1. Закона о порезу на додату вриједност, прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником износ ПДВ који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба да плати приликом увоза добара, гдје се ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

У смислу одредаба става два истог члана обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра , односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијеже плаћању ПДВ.

Према одредбама члана 63. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник БиХ", бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени слиједећи услови:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,
- да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза,
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.

Према томе, регистрацијом код пореског пуномоћника, лице из иностранства стиче сва права и обавезе као и други порески обвезници у БиХ, те сагласно томе може остварити и право на одбитак улазног ПДВ-а за испоручена добра и извршене услуге, од пореских обвезника из БиХ, уз испуњење услова из члана 32. Закона и члана 63. Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 32. ставом 1. Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08), прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником износ ПДВ који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба да плати приликом увоза добара, гдје се ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

У смислу одредаба става два истог члана обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра , односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијеже плаћању ПДВ.

Ставом 6. тачком 2. наведеног члана, прописано је да обвезник не може остварити право на одбитак улазног пореза на издатке за пословне забаве и смјештај.

Према одредбама члана 63. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност ("Службени гласник БиХ", бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени слиједећи услови:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,
- да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза,
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.

Сагласно ставу 9. истог члана Правилника смјештај, у смислу члана 32. става 6. тачке 2. Закона, односи се само на смјештај за пословне забаве.

С обзиром да се у конкретном случају не ради о услугама смјештаја за пословне забаве, него о услугама смјештаја пословних партнера из иностранства у БиХ, при чему је фактура о извршеној услузи испостављена на име пореског обвезника из БиХ, то исти може остварити право на одбитак улазног ПДВ-а уз испуњење услова из члана 32. Закона и члана 63. Правилника.

(Повратак на питања)

Право на одбитак улазног пореза на добра на залихама приликом почетка обављања опорезивих дјелатности прописано је чланом 37. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08), а ближе је регулисано чланом 77. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07,100/07 и 35/08).

Свако лице које се региструје као обвезник пореза на додату вриједност, у смислу члана 77. Правилника, има право на одбитак улазног пореза на добра на залихама која су стечена или увезена прије регистрације за порез на додату вриједност сразмјерно промету истих након што је лице постало регистровани обвезник пореза на додату вриједност.

Сразмјерни одбитак, у смислу члана 37. Закона, као и овог члана Правилника, значи да одбитак из става (1) овог члана не може бити већи од износа уобичајене пореске обавезе у датом пореском периоду. Уобичајена пореска обавеза представља разлику између излазног и улазног пореза који се може одбити у датом пореском периоду. Уколико се деси да износ из става (1) овог члана буде већи од уобичајене пореске обавезе, исти се преноси на наредне пореске периоде, сходно члану 77. став (2) Правилника.

Након што постане обвезник пореза на додату вриједност, лице је, у смислу члана 77. став (3) Правилника, дужно обезбиједити одвојену евиденцију о промету добара из става (1) овог члана.

Порез на додату вриједност се може одбити у складу са ставом (1) овог члана под условом да су добра на залихи:

а) била испоручена од стране регистрованог обвезника пореза на додату вриједност лицу које постаје регистровани обвезник пореза на додату вриједност или увезена од стране лица које постаје регистровани обвезник пореза на додату вриједност,

б) била испоручена или увезена, али не више од 1 (једне) године прије него што је лице постало регистровани обвезник пореза на додату вриједност, сходно члану 77. став (4) Правилника.

Чланом 77. став (5) Правилника прописано је да лица из става (1) овог члана достављају Управи за индиректно опорезивање попис добара на залихи која задовољавају услове из напријед наведеног става (4) члана 77. Правилника, с тим да попис мора садржавати најмање податке о:

(a) врсти,

(б) количинама,

(ц) набавним цијенама,

(д) обрачунатом порезу на додату вриједност од стране добављача,

(е) добављачима, укључујући број и датуме фактура по којима су добра набављена.

Изузетно од става (5) под (д) и (е), уколико се ради о добрима на залихи која су увезена од стране лица које постаје регистровани обвезник пореза на додату вриједност у попису је потребно обезбиједити податке о обрачунатом порезу на додату вриједност при увозу, те броју и датуму јединствених царинских исправа, сходно ставу (6) истог члана Правилника.

Лице које се региструје као обвезник пореза на додату вриједност, у смислу става (7) наведеног члана Правилника, неће имати право на одбитак улазног пореза у случају било којих других промета осим оних дефинисаних ставом (1) овог члана Правилника.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ”,бр. 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ пореза на додату вриједност који му је обрачунат на промет добара или услуга и порез на додату вриједност који плати, или треба да плати приликом увоза добара, гдје се ради о добрима или услугама које користи, или треба да користи у сврху пословања које врши.

У смислу става 2. члана 32. Закона, обвезник има право да одбије порез на додату вриједност који је обавезан да плати, или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника, или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге, користи за промет добара и услуга који подлијежу плаћању пореза на додату вриједност.

Чланом 63. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), прописани су услови које би порески обвезник морао испуњавати да би остварио право на одбитак улазног пореза, а то су:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ, у складу са чланом 55. Закона,
- да је пореска фактура примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке, према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза,
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.
У складу са чланом 32. став 6. тачка 1. Закона., обвезник не може остварити право на одбитак улазног пореза на набаву путничких аутомобила, аутобуса и резервних дијелова, горива и потрошног материјала за потребе превоза, као и изнајмљивање, одржавање, поправке и друге услуге које су повезане са коришћењем тих превозних средстава, осим ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање своје пословне дјелатности.

Стога, за набаву дизел горива и резервних дијелова за специјално путничко возило намијењено за превоз умрлих лица, предузеће има право на одбитак улазног пореза уз испуњење услова прописаних чланом 32. став 1. и 2. Закона и чланом 63. Правилника, уколико ће се исто користити искључиво у пословне сврхе.

(Повратак на питања)

Чланом 3. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да се ПДВ плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територију Босне и Херцеговине уз накнаду и увоз добара у Босну и Херцеговину.

Према члану 4. став 3. тачка 4. Закона, прометом добара, у смислу Закона сматра се и пренос права располагања на новосаграђеним грађевинским објектима или економски дјељивим цјелинама у оквиру тих објеката.

Према одредбама члана 25. став 1. тачка 2. Закона, промет непокретне имовине ослобођен је плаћања ПДВ-а, изузев првог преноса права својине или права располагања новосаграђеном непокретном имовином.

Под новосаграђеном непокретном имовином сматрају се објекти који још нису употребљавани, у складу са чланом 8. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (”Службени гласник БиХ” бр. 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08).

Чланом 32. став 4. тачка 1. Закона прописано је да обвезник не може остварити право на одбитак улазнога пореза на промет добара и услуга које су ослобођене од плаћања ПДВ-а, осим ако овим законом није другачије прописано.

Према наведеном, продаја набављених станова односно други пренос права располагања непокретне имовине је ослобођен обрачуна ПДВ-а у складу са одредбама члана 25. став 2. Закона, а право на одбитак улазног ПДВ-а не можете остварити за промет добара и услуга које су ослобођене плаћања ПДВ-а, у складу са чланом 32. став 4. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 9/05, 35/05, 100/08.) прописано је, да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ пореза на додату вриједност који му је обрачунат на промет добара или услуга и порез на додату вриједност који плати, или треба да плати приликом увоза добара, гдје се ради о добрима или услугама које користи, или треба да користи у сврхе пословања које врши.

У смислу става 2. члана 32. Закона, обвезник има право да одбије порез на додату вриједност који је обавезан да плати, или га је платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника, или приликом увоза добара, под увјетом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга који подлијежу плаћању пореза на додату вриједност.

Чланом 63. став 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 93/5, 21/06, 60/06, 6/07, 100/7 и 35/08), прописани су услови које би порески обвезник морао испуњавати да би остварио право на одбитак улазног пореза, а то су:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,
- да је порска фактура примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке, према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза,
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.
Обвезник, који је остварио право на одбитак улазног пореза при набавци опреме и објеката за вршење своје пословне дјелатности, дужан је извршити исправку одбитка улазног пореза, ако престане испуњавати услове за остваривање овог права, и то у року од пет година од календарске године у којој је почела употреба опреме, а у случају непоктретне имовине десет година од момента почетка употребе објекта, а што је у складу са чланом 36. став 2. Закона. Моменат почетка употребе опреме објекта из става 2. овог члана сматра се пореским периодом у којем је извршен одбитак улазног пореза.

Пословним просторијама не сматрају се просторије које се користе за боравак власника, или његових запослених, без обзира да ли се те просторије користе и као пословне просторије, сходно члану 34. став 2. тачка 1. Закона.

Сходно наведеном порески обвезник има право на одбитак улазног пореза садржаном у примљеној фактури за набавку стана, уз испуњење услова из члана 32. Закона и члана 63. Правилника.

Такође порески обвезник има обавезу да уколико оствари право на одбитак улазног пореза при набавци стана, а престане испуњавати услове за остваривање овог права у року од десет година, да изврши исправку одбитка улазног пореза, у складу са чланом 36. став 2. Закона.

Уколико се наведени простор неће користити као пословни простор искључиво у пословне сврхе, порески обвезник нема право на одбитак улазног пореза у складу са чланом 32. став 6. тачка 3. Закона.

(Повратак на питања)

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано је да је улазни порез, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати, или треба да плати, приликом увоза добара, гдје се (у оба случаја) ради о добрима или услугама које користи или треба да користи у сврху пословања које врши.

Према одредбама члана 32. став 2. Закона, обвезник има право да одбије ПДВ који је обавезан да плати, или га је платио, приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом увоза добара, под условом да та добра, односно услуге користи за промет добара и услуга које подлијежу плаћању ПДВ-а.

Сагласно члану 63. став (1) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, број: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), порески обвезници који обављају опорезиве испоруке добара и услуга имају право на одбитак улазног пореза ако су испуњени слиједећи услови:
- да је на фактури за примљена добра или обављене услуге исказан ПДВ у складу са чланом 55. Закона,
- да је испорука добара или услуга примљена од другог ПДВ обвезника,
- да за примљене испоруке према члану 32. Закона, није искључено право на одбитак улазног пореза, те
- да је испорука обављена пореском обвезнику у пословне сврхе.
Чланом 32. став 6. тачка 2. Закона прописано је да обвезник не може остварити право на одбитак улазног пореза на издатке за пословне забаве и смјештај.

Смјештај, у смислу члана 32. став 6. тачка 2. Закона, односи се само на смјештај за пословне забаве, сходно члану 63. став (9) Правилника.

Према томе, уколико се у конкретном случају не ради о смјештају за пословне забаве, порески обвезник, уз испуњење услова из члана 63. Правилника, може одбити улазни ПДВ на фактурама за трошкове смјештаја запослених радника на службеном путовању.

(Повратак на питања)

Чланом 3. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр. 9/05, 35/05, 100/08.) прописано је да се ПДВ, у складу са одредбама овог закона, плаћа на промет добара и услуга које порески обвезник, у оквиру обављања својих дјелатности, изврши на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, као и на увоз добра у Босну и Херцеговину.

Чланом 17. Закона утврђен је моменат настанка пореске обавезе, односно да ПДВ обавеза настаје у моменту када се изврши једна од сљедећих радњи која год буде најранија: испорука добара или вршења услуга, издавање фактуре, плаћање или дјелимично плаћање прије издавања фактуре, настанак обавезе плаћања царинског дуга код увоза добара, а ако те обавезе нема, у моменту када би настала обавеза плаћања тог дуга.

Период обрачунавања ПДВ-а је прописан чланом 38. Закона, који утврђује да је порески период за који се обрачунава ПДВ један календарски мјесец.

Обвезници су, у смислу члана 39. став 1, 2 и 3) Закона, дужни да своју ПДВ обавезу обрачунату за одређени порески период наведу у мјесечној ПДВ пријави, која се подноси до 10-ог у мјесецу, а обвезник подноси ПДВ пријаву у наведеном року, без обзира да ли је обавезан да плати ПДВ у периоду за који се пријава подноси.

Сходно наведеном, порески период је везан за обрачун, а не за плаћање ПДВ-а, односно у ПДВ пријави која се односи на један обрачунски период (календарски мјесец), обвезник ПДВ-а је дужан да обрачунати износ ПДВ-а искаже у пријави за тај обрачунски период, без обзира да ли постоји обавеза плаћања ПДВ-а у периоду за који се иста подноси.

Код увоза добара, ПДВ који доспијева на њих обрачунава се, наплаћује и плаћа у складу с прописима закона који се односе на наплату царинских и других дажбина које доспијевају приликом увоза, сходно члану 39. став 6. Закона.

Чланом 32. став 8. Закона прописано је да порески обвезник може да одбије порез од излазног ПДВ-а ако га има, у пореском периоду у којем је ПДВ обрачунат у складу са чланом 17, и 38. Закона.

Код увоза добара, настанак пореске обавезе везан је за настанак обавезе плаћања царинског дуга, сходно члану 17. став 1. тачка 4. Закона.

Царински дуг при увозу добара, у смислу члана 193. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, број:57/04 и 51/06), настаје прихватањем царинске пријаве. У том случају, износ увозних дажбина царински органи обрачунавају и књиже чим дођу до потребних података, о чему одмах обавјештавају дужника достављањем царинске пријаве која је прихваћена од стране царинских органа, сходно члану 210. став 1., и члану 214. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине. Значи, царински дуг и обавеза плаћања царинског дуга при увозу добара настаје прихватањем царинске пријаве.

Рок за плаћање износа увозних даџбина не прелази 10 дана од дана обавјештавања дужника о износу дажбина које се потражују, сходно члану 215. став 1. тачка а) Закона о царинској политици Босне и Херцеговине.

Сходно напријед наведеом, код увоза добара обвезник може да оствари право на одбитак улазног ПДВ-а у пореском периоду када је извршен увоз добара, тј. када је прихваћена царинска пријава по којој је извршен обрачун ПДВ-а од стране царинских органа, без обзира да ли је исти и плаћен у том обрачунском периоду.

(Повратак на питања)

ПОВРАТ ПДВ-а

У смислу одредаба става 1. члана 53. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ, бр.: 9/05, 35/05и 100/08), сваки обвезник који нема успостављено пословање у Босни и Херцеговини има право на поврат улазног пореза који му је обрачунат на промет добара и услуга извршених од стране обвезника из Босне и Херцеговине или који је обрачунат на увезену робу у Босну и Херцеговину, под условом и на начин прописан овим законом.

Право на поврат улазног ПДВ-а, обвезник из става 1. овог члана има ако:

1. добра купи или увезе, односно прими услуге у сврху обављања дјелатности коју страни обвезник обавља у иностранству, под условом да би страни обвезник имао право на одбитак улазног пореза на ту дјелатност да је обавља у Босни и Херцеговини;

2. у току периода у којем се признаје право на поврат улазног пореза, не врши промет добара и услуга који би се сматрао прометом извршеним у Босни и Херцеговини, осим:

a) услуга у вези са увозом добара повезаним с чланом 21. став 2. тачка 2. овог закона;
б) услуга у вези с увозом у складу с чланом 26. и извозом у складу с чланом 27. овог закона;
в) услуга на које је ПДВ плаћен од стране лица за које су те услуге извршене.

3. Обвезници имају право на поврат улазног пореза у одређеном периоду на основу захтјева који поднесу УИО.

Према члану 93. ставу 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (Службени гласник БиХ, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), страна правна лица која немају регистровано пословање у БиХ (превозници, лица која излажу робу на сајмовима, авио-превозници и слично) су лица која купе добра и приме услуге од пореских обвезника са подручја БиХ, а везано за обављање дјелатности у иностранству, имају право на поврат ПДВ-а на основу захтјева којег подносе Управи за кумулативни промет у периоду од најмање три мјесеца, а може и краће ако је остатак године.

Уз захтјев за поврат ПДВ-а, према члану 94. Правилника, страно лице је дужно доставити слиједећу документацију:

a) копију потврде о регистрацији обвезника ПДВ-а и превод потврде о регистрацији уколико она није на једном од три службена језика у БиХ,

б) оригинале или овјерене фотокопије фактура о набавци добара и услуга у БиХ по којима је обрачунат и плаћен ПДВ,

в) оригинал или овјерене фотокопије фактура које се прилажу уз захтјев морају гласити на подносиоца захтјева и

г) доказ о извозу добара.

Према томе, а у смислу цитираних одредаба, порески обвезник - превозник из иностранства, може остварити право на поврат улазног пореза обрачунатог на услугу поправке транспортованих аутомобила , уколико испуњава услове из члана 53. Закона.

Сходно одредбама члана 95. Правилника, УИО ће, лицима из члана 53. става 1. Закона, након извршене провјере испуњености услова за поврат ПДВ-а, рјешењем утврдити право на поврат у року од шест мјесеци од дана подношења захтјева, ако исти у року од 14. мјесеци од дана издавања рачуна од стране продавца код кога је купљено добро или извршена услуга достави УИО овјерен оригинал образац „ПДВ-СЛ1“, уз приложену документацију из члана 94. Правилника.

Наведено рјешење доставља се заступнику са сједиштем у БиХ, док се поврат ПДВ-а врши са јединственог рачуна на рачун заступника или подносиоца захтјева отворен у БиХ.

Захтјев се подноси за период који обухвата најмање 3 мјесеца, а највише 12 мјесеци. За свако раздобље подноси се само један захтјев.

(Повратак на питања)

У смислу одредаба члана 53. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ, бр.: 9/05, 35/05и 100/08), сваки обвезник који нема успостављено пословање у Босни и Херцеговини има право на поврат улазног пореза који му је обрачунат на промет добара и услуга извршених од стране обвезника из Босне и Херцеговине или који је обрачунат на увезену робу у Босну и Херцеговину, под условом и на начин прописан овим законом.

Обвезник из става 1. овог члана има право на поврат улазног пореза ако:

1. добра купи или увезе, односно прими услуге у сврху обављања дјелатности коју страни обвезник обавља у иностранству, под условом да би страни обвезник имао право на одбитак улазног пореза на ту дјелатност да је обавља у Босни и Херцеговини;

2. у току периода у којем се признаје право на поврат улазног пореза, не врши промет добара и услуга који би се сматрао прометом извршеним у Босни и Херцеговини, осим:

а) услуга у вези са увозом добара повезаним с чланом 21. став 2. тачка 2. овог закона;
б) услуга у вези с увозом у складу с чланом 26. и извозом у складу с чланом 27. овог закона;
в) услуга на које је ПДВ плаћен од стране лица за које су те услуге извршене.

3.Обвезници имају право на поврат улазног пореза у одређеном периоду на основу захтјева који поднесу УИО.

Чланом 93. ставом 1. Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), прописано је да страна правна лица која немају регистровано пословање у БиХ (превозници, лица која излажу робу на сајмовима, авио-превозници и слично) су лица која купе добра и приме услуге од пореских обвезника са подручја БиХ, а везано за обављање дјелатности у иностранству, имају право на поврат ПДВ-а на основу захтјева којег подносе Управи за кумулативни промет у периоду од најмање три мјесеца, а може и краће ако ја остатак године. Уз захтјев за поврат ПДВ-а, према члану 94. Правилника, страно лице је дужно доставити слиједећу документацију:

а) копију потврде о регистрацији обвезника ПДВ-а и превод потврде о регистрацији уколико она није на једном од три службена језика у БиХ,

б) оргинале или овјерене фотокопије фактура о набавци добара и услуга у БиХ по којима је обрачунат и плаћен ПДВ,

в) доказ о плаћању добара и

г) доказ о извозу добара,

Значи, а у складу са цитираним одредбама Закона и Правилника, превозник који има сједиште у инострантву нема право поврата улазног пореза за гориво које точи у транспортна средства на бензинским пумпама у БиХ. Лице не може остварити право на поврат јер исти не испуњава услове из члана 94. става 1. Правилника. Како превозник, у наведеном случају не може обезбједити и доказ о извозу добара (гориво је у резервоару возила, а не нпр. у бурадима и сл.) то не може остварити ни право на поврат ПДВ-а.

(Повратак на питања)

ПОРЕСКА ФАКТУРА

Чланом 55. став 1. Закона о порезу на додату вриједност („Службени гласник БиХ“, бр.: 9/05, 35/05 и 100/08) прописано ја да је обвезник дужан да клијенту изда фактуру, или други документ који служи као фактура, за сваки промет добара и услуга, изузев за онај промет који је ослобођен у сврхе ПДВ-а у смислу члана 24 и 25. овог закона.

Под пореском фактуром, у смислу члана 106. став (2) Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, бр.: 93/05, 21/06, 60/06, 6/07, 100/07 и 35/08), сматра се и сваки други документ који садржи све прописане елементе.

Елементи које мора садржавати пореска фактура прописани су чланом 107. став (1) Правилника. Наведеним чланом Правилника није прописано да фактура мора садржавати печат и потпис, што значи да иста не мора бити потписана и овјерена.

Сходно наведеном, обвезник може издавати пореску фактуру и у електронској форми, са скенираним потписом и печатом, под условом да иста садржи све елементе прописане чланом 107. Правилника.

(Повратак на питања)

	Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине

Царине Порези Пословне услуге Информационе технологије Сузбијање превара Контакт