УИО

Управа за индиректно опорезивање
Босне и Херцеговине

Добродошли Одговори на најчешћа питања из области царине Почетна Почетна

Google


УИО Интернет



1. Сектор за царине
Тренутно нису прописани рокови предаје излазном царинском уреду робе која је, од стране извозног царинског уреда, пуштена у поступак извоза.
Према одредби члана 158. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине (''Сл.гласник БиХ'', број 57/04 и 51/069) пуштање робе за извоз се одобрава под условом да предметна роба напушта царинско подручје БиХ у истом стању у којем је била приликом прихватања извозне пријаве. Ако роба не напусти царинско подручје БиХ извозник је, сходно члану 399. Одлуке, о томе дужан одмах обавијестити извозни царински уред и вратити му примјерак 3 извозне пријаве.
Потпуније, поступак извоза који се проводи на основу писане царинске пријаве на обрасцу ЈЦИ регулисан је одредбама члана 157. и 158. Закона, члана 391. до 401. и члана 423. до 429. Одлуке и Упутством о поступку извоза (''Сл.гласник БиХ'', број 73/06). Попуњавање царинских пријава у царинским поступцима, међу којима је и поступак извоза, је регулисано Упутством о попуњавању царинске пријаве у писаном облику и коришћењем технике обраде података и збирне пријаве, број: 01-18-10122/05 од 20.12.2005.године и његовим измјенама и допунама број: 01-18-1051-9/06 од 20.04.2006. године и 01-02-86/07 од 04.01.2007. године, које је усклађено са Одлуком о проведбеним прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине (''Сл. гласник БиХ'', број 63а/04 и 60/06), а објављено је на web страници УИО: http://www.uino.gov.ba.
На ово питање већ је одговорено у акту број: 03-18-806-9/07 од 03.04.2007. године, у прошлим одговорима под бројем 9, који је упућен Удружењу међународних шпедитера БиХ при СТК, о којем су обавијештени и Регионални центри - Одсјеци за царине, којима је и касније указано на предње.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


2. Сектор за информационе технологије
На граничним прелазима Стрмица, Вардиште, Хум, Делеуша, Клобук и Метаљка због ограничења телеком оператера везе нису поуздане и квалитетне, што може довести до прекида у процесу електронског раздужења, самим тим и неблаговременом раздужењу гаранције. Сектор за ИТ не може утицати на техничке могућности телеком оператера на побројаним граничним прелазима. Постоји инструкција о раздужењу гаранције уколико не функционише електронско раздужење које треба примјењивати у ситуацијама прекида комуникација.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


3. Сектор за царине
Издавање замјенског увјерења о кретању ЕУР.1 је прописано:

  • чланом 20. Споразума о измјени и приступању Споразуму о слободној трговини у централној Европи - ЦЕФТА 2006 (''Службени гласник БиХ'' - Међународни уговори, број 9/07);
  • чланом 51. став 5 Одлуке о проведбеним прописима Закона о царинској политици БиХ (''Службени гласник БиХ'', број 63а/04, 60/06) и
  • чланом 19. Уговора о слободној трговини између Босне и Херцеговине и Републике Турске (''Службени гласник БиХ'', број 6/03).

Без обзира који од наведених прописа се примјењује, одредбе које регулишу накнадно издавање увјерења о кретању ЕУР.1 су идентичне и у основи прописују да, када се производи са поријеклом ставе под контролу царинског уреда Босна и Херцеговине, постоји могућност да се оригинални доказ о поријеклу замијени са једним или више увјерења о кретању ЕУР.1, у сврху слања свих или неких производа негдје друго у Босни и Херцеговини. Замјенско увјерење о кретању ЕУР.1 издаје се од стране царинског уреда под чијом контролом се налазе ти производи.
Дакле, по приспјећу пошиљке у Страну или земљу или териториј са којима је кумулација примјењива, пошиљка се може раздијелити на мање пошиљке у сврху царињења у различитим царинским испоставама у тој земљи. У том случају, замјенска увјерења о кретању робе, издана на основу увјерења ЕУР.1 које је пратило оригиналну пошиљку, морају пратити и сваку од "малих" пошиљки.
Како би добио замјенско увјерење, увозник или његов овлашћени заступник мора поднијети писани захтјев царинској испостави под чији је надзор роба стављена и приложити попуњено увјерење о кретању робе ЕУР.1, у рубрику 7 назначити да је у питању замјенско увјерење, унијети серијски број оригиналног увјерења које прати робу, те дати писану изјаву да се ради о истој роби која је увезена или дијелу пошиљке за које је претходни документ издан.
Овај се поступак примјењује само када се ради о пошиљкама које се раздјељују и шаљу до другог одредишта унутар територије Стране или земље или територије са којима је могуће примијенити кумулацију.
Замјенско увјерење о кретању ЕУР.1 није могуће издати ако су производи или дио пошиљке послани из једне Стране у другу Страну, или земљу или териториј са којима се кумулација примијењује.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


4. Сектор за царине
У посјети ове Управе Царинској управи Републике Словеније, у оквиру CARDS пројекта - Интегрисано управљање границом, од стране те Управе упознати смо да је са примјеном поједностављења у царинским поступцима, Република Словенија почела је 1991. године и постепено кроз дужи период развила напредна поједностављења. У Царинској управи Словеније успостављене су одговарајуће телекомуникационе везе свих организационих јединица са Главним сједиштем Управе и свака организациона јединица има приступ потребним подацима из друге организационе јединица водећи рачуна о нивоима приступа. Пословни субјекти самостално (у њихово име то раде рачунарске куће) развијају своје информационе програме који се наслањају на царински информациони систем, и представљају компатибилне системе путем којих је могуће вршити подношење поједностављених пријава уз електронски потпис (који потпис још у БИХ није у функцији) и размјену потребних и дефинисаних података са царинском службом. Већина фирми, уз електронски потпиес, шаљу своје царинске пријаве које се аутоматски импортују у царински систем, а назад добију поруке о статусима тих пријава, односно робе.
У Босни и Херцеговини поједностављени поступци пријављивања робе за стављање у слободан промет, за царинске поступке с економским учинком и за извозне поступке, начелно су прописани чланом 73. Закона о царинској политици Босне и Херцеговине и одредбама члана 160. - 196. Одлуке о проведбеним прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине.
Тренутно се у Управи за индиректно опорезивање одобравају поједностављени поступци пријављивања на темељу фактуре уз преглед робе на граничним уредима (ГП) и подношења збирне додатне пријаве код надзорне царинске испоставе за одређени временски период и то за једноставније робе које је лако препознати и идентификовати и за које се преглед, односно поступак може провести на сaмом граничном прелазу и осигурати његова правилност.
У даљим активностима, у погледу примјене других видова поједностављених поступка предвиђених законом, настоји се изнаћи ресурси, а превасходно техничка рјешења за њихову подршку у информационом систему, која ће у потпуности задовољити прописана правила спровођења тих поступака, што није нимало једноставан процес и посао који се може брзо окончати.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


5. Сектор за информационе технологије
Она раздужења која су аутоматски упарена завршавају се исти дан, једино ручна упарења која ради Сектор за пословне услуге евентуално могу да не буду исти дан, те би то могло бити узрок споријег раздуживања.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


6. Сектор за пословне услуге
Одлуком Управног одбора Управе за индиректно опорезивање број: УО 1303/65/07 од 13.03.2007.године утврђена је висина накнаде за коришћење паркинг простора у царинском терминалу, те утврђен омјер расподјеле прихода остварен по основу накнаде за коришћење паркинг простора у царинском терминалу.
У члану 3. наведене Одлуке прописано је да се висина накнаде за коришћење паркинг простора односи и на царинске терминале у власништву УИО.
Обзиром да је горе наведену Одлуку донио Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, то је у надлежности Управног одбора и вршење измјена исте.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


7. Сектор за пословне услуге
Одлуком Управног одбора Управе за индиректно опорезивање број: УО 1303/65/07 од 13.03.2007.године прописана је висина накнаде за коришћење паркинг простора у царинском терминалу и то:

  • за теретна моторна возила и друга возила која не спадају у категорију путничких возила у износу од 40,00 КМ по дану,
  • за путничка возила у износу од 10,00 КМ по дану,
  • за сва празна возила носивости преко 3,5 тона у износу од 5,00 КМ по преласку кроз терминал.

Под појмом дан подразумијева се период од 24 часа рачунајући од момента уласка возила у царински терминал. Сви власници царинских терминала, укључујући и ''Меридиан'' Бања Лука, дужни су примјењивати исту.

Сектор за порезе
Напомињемо да је чланом 21.став (1) Закона о порезу на додану вриједност (''Службени гласник БиХ'', број 9/05 и 35/05) прописано да пореска основица код увоза добара у Босну и Херцеговину је вриједност тих добара утврђена у складу са царинским прописима. Ставом (2) тачка 2. истог члана регулисано је да се у основицу из става 1. овог члана урачунавају сви зависни трошкови (провизија, трошкови паковања, превоза и осигурања) који настану након увоза добара до првог одредишта у Босни и Херцеговини.
Слиједом наведеног, уколико су трошкови терминала урачунати у пореску основицу која је утврђена у складу са царинским прописима, не постоји обавеза Меридијана да поново обрачунава и наплаћује трошкове терминала и припадајући ПДВ.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


8. Сектор за пословне услуге
Одговор на питање под бројем 8. и 10. садржан је у акту Кабинета директора број: 01-16-16-73/07 од 06.12.2007.године и гласи: ''Према важећим законским и подзаконским прописима који уређују област издавања Увјерења о кретању ЕУР 1 није прописана могућност наплате посебне накнаде за издавање истих, те с тим у вези УИО неће вршити наплату накнаде за издавање увјерења ЕУР 1 без обзира да ли се исти издаје у складу са Одлуком о проведбеним прописима Закона о царинској политици БиХ (''Службени гласник БиХ'', број 63-а/04) или Споразумом о измјени и приступању Централноевропском Споразуму о слободној трговини (ЦЕФТА 2006) (''Службени гласник БиХ - Међународни уговори'' број 9/07) или Уговора о слободној трговини између Босне и Херцеговине и Републике Турске (''Службени гласник БиХ - Међународни уговори'' број 6/03). На наведени начин УИО ће поступати све до коначног рјешења питања наплате накнаде трошкова штампања увјерења о кретању ЕУР 1. Ово значи да према важечим законским прописима царински органи приликом издавања обрасца ЕУР 1 наплаћују једино накнаду на име административне таксе која је прописана Законом о измјенама и допунама Закона о административним таксама (''Службени гласник БиХ'' број 08/06) и то: административну таксу на захтјев у износу од 5,00 КМ из тарифног броја 83. и административну таксу на увјерење у износу од 10,00 КМ из тарифног броја 96. Тарифе административних такси.

Сектор за царине
Административна такса је прописана Законом о административним таксама (''Службени гласник БиХ'', број 16/02, 19/02,43/04, 8/06, 76/06 и 76/07) и плаћа се у поступцима пред институцијама БиХ и радњама које предузимају те институције. Висина такси је утврђена Таксеном тарифом, сходно којој царински органи приликом издавања увјерења о кретању ЕУР.1 наплаћују административну таксу  на захтјев у износу од 5,00 КМ из тарифног броја 83. и административну таксу на увјерење у износу од 10,00 КМ из тарифног броја 96.
Административна такса се наплаћује приликом подношења захтјева за издавање увјерења о кретању ЕУР.1, обзиром да је чланом 6. Закона о административним таксама, прописано да се такса плаћа у тренутку настанка обавезе.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


9. Сектор за царине
Радно вријеме царинских испостава је одређено имајући у виду физички обим, односно број царинских пријава у свакој царинској испостави (а гдје је то потребно и надлежност за одређене поступке), услове рада, број извршилаца, прописани фонд сати рада, врсте инспекцијских контрола при царинским испоставама и њихово радно вријеме и друге показатеље који утичу на то питање. Што се тиче подношења, па слиједом тога и запримања царинских пријава, обзиром да по истима царински орган треба предузети низ радњи и провјера јер се царински поступак састоји од више фаза које су нам свима познате, исте се практично могу запримати све дотле док је, с обзиром на већ до тада поднијете пријаве и радње проведене по истима и број извршилаца, објективно могуће завршити поступак по истима до краја радног времена. То под условом да пријава у свему испуњава услове за њено прихватање (да је роба пристигла и може се показати царинском органу, да је исправно попуњена, да су уз њу приложена сва потребна документа), што је опет зависно од сваке конкретне ситуације, при чему се приоритет треба дати пријавама којима су пријављене жива стока и перад, лакокварљива роба са кратким роком трајања, опасне материје и сл. С тога и подносиоци пријава требају настојати да исте ипак не подносе пред сами истек радног времена, нарочито када над робом гдје је то потребно није обављена нпр. санитетска или друга контрола која претходи царинском поступку.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


10. Сектор за царине
Одговор већ садржан у одговору на питање под редним бројем 8.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


11. Сектор за информационе технологије
Шифре "PZQ"  и  "PZM"  у ASYCUDA  информационом систему су ознаке за приложене документе и то ''потврда института за мјерне инструменте''.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


12. Сектор за царине
Одредбама члана 7. Закона о Управи за индиректно опорезивање (''Сл. гласник БиХ'', број 89/05) одређене су надлежности Управе, међу којима није наведено питање.
Надаље, избор лица које ће шпедитер заступати у царинском поступку је његов избор, па слиједом тога и "ризик", на који избор ова Управа нити утиче, нити може утицати. То је њихов међусобни облигациони - уговорни однос у којем учесници истог сагласном изјавом воља одређују садржину облигације (права и обавезе). Шпедитер полагањем гаранције за обезбјеђење царинског дуга у царинском поступку за свог комитента преузима обавезу да плати тај дуг, односно индиректне порезе ако исте у прописаном року не плати његов комитент. Та обавеза, између осталог, произилази и из одредбе члана 107. став 1. Одлуке о проведбеним прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


13. Сектор за царине и Сектор за информационе технологије
Указујемо и подсјећамо да се у погледу опорезивања акцизом етил алкохола из тарифног броја 2207 (неденатурисани етилни алкохол с волумним удјелом алкохола 80 vоl. % или већим; етилни алкохол и остали алкохоли, денатурисани, с било коликим садржајем алкохола) према одредбама члана 11. Закона о акцизама у Босни и Херцеговини (''Сл. гласник БиХ'', број 62/04 и 48/05) на промет етил - алкохола акциза плаћа у износу од 15 КМ по литри апсолутног алкохола, што значи да се акциза плаћа и на неденатурисани етилни алкохол као и на денатурисани етилни алкохол. То значи да се акциза наплаћује за производ који представља етилни алкохол, денатурисан, с било којим садржајем алкохола, који се сврстава под тарифну ознаку 2207200000, осим производа који представљају остале алкохоле, денатурисане, с било којим садржајем алкохола.
Као што сте и истакли у информационом систему, у случајевима када се у исту тарифну ознаку из Царинске тарифе БиХ у коју се сврстава роба на коју се плаћа акциза сврстава и роба на коју се не плаћа акциза, ради правилног обрачуна и наплате акцизе, уз тарифну ознаку у информационом ситему су додате различите једанаесте цифре:  0, 1, 2 и 9 (специфични кодови), које се користе како слиједи:

  • ''0'', када су све робе које се сврставају у исту тарифну ознаку једнообразно оптерећене индиректним порезима;
  • ако се у исту тарифну ознаку сврстава и роба на коју се не плаћа акциза и роба на коју се плаћа акциза, ради препознавања и правилног обрачуна и наплате акцизе, тарифној ознаци у информационом систему додата једанаеста цифра може бити:
    • ''1'', која означава да се акциза не обрачунава и
    • ''2'' или ''9'',  које означавају да се акциза обрачунава и плаћа,

из чега слиједи када се ради о увозу етилног алкохола, денатурисаног, с било којим садржајем алкохола који се сврстава у тарифну ознаку 2207200000 као једанаеста цифра се додаје ''9'' и обрачунава акциза, док код увоза осталих алкохола, денатурисаних, с било којим садржајем алкохола који се сврставају у исту тарифну ознаку 2207200000 као једанаеста цифра се додаје ''1'' и не обрачунава се акциза.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


14. Сектор за царине
Робе које су предмет спољнотрговинског промета и над којом царински органи проводе захтијевани царински поступак, у зависности од њихове врсте, намјене и других карактеристика, предмет су санитарне, ветеринарске, фитопатолошке, контроле квалитета, контроле лијекова и друге контроле, а исте су регулисане прописима БиХ или прописима ентитета, и спроводе их надлежни државни или ентитетски  контролно-инспекцијски органи.
Управа за индиректно опорезивање БиХ је након оснивања, а ради правилног, једнообразног и ефикасног поступања царинских органа и других учесника у царинском поступку, пред надлежним инспекцијским органима, покренула поступак израде јединственог списка роба које при увозу, сходно важећим прописима, подлијежу контроли од стране тих органа, а који би био усклађен са новом Царинском тарифом.
Након низа активности и одржаних састанака са надлежним контролно инспекцијским органима Управа за индиректно опорезивање је све приспјеле приједлоге инспекцијских органа уврстила у ''Обједињени списак роба које при увозу подлијежу контроли надлежних инспекцијских органа'' (у даљем тексту: Обједињени списак) објављен под бројем: 03/2-18-864-16/05 дана 16.05.2005. године. Исти је достављен свим организационим јединицама УИО на знање и примјену као и свим надлежним институцијама у БиХ на увид или евентуалне измјене и допуне.
И након објављивања Обједињеног списка било је појава неусаглашеног поступања инспекцијских органа што је узроковало различито поступање царинских органа и осталих учесника при увозу роба. Према Обједињеном списку поменута роба (еуропалете) подлијеже фитосанитарном прегледу.
У току 2006. године дошло је до усаглашавања, између Главних ентитетских пољопривредних инспектора, списка роба које подлијежу фитосанитарној контроли и исти је достављен УИО од стране Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, актом број: 08-50-10742-1/07 од 09.10.2007. године. И према том усаглашеном списку роба еуропалете подлијежу фитосанитарном прегледу.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


15. Сектор за царине
Код уочених разлика у Царинској тарифи БиХ у различитим језичким варијантама, Сектор за царине УИО се обраћа Министарству трговине и економских односа БиХ за тумачење испавности у Царинској тарифи. Након добијеног тумачења исправке се уносе у систем ASYCUDA.

Сектор за информационе технологије
У систему није могуће унијети различите стопе царине у различитим језичким верзијама, а у службеном гласнику постоје разлике.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


16. Сектор за царине
Закон о административним таксама (''Сл. гласник БиХ'', број 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06 и 76/07) усвојила је  Парламентарна скупштина БиХ и овим законом се уређују административне таксе које се плаћају у поступцима пред институцијама БиХ и радњама које предузимају ове институције. Наредбу о уплатном рачуну за уплату средстава за административне таксе (''Сл. гласник БиХ'', број 24/06), донијело је Министарство финансија и трезора БиХ  и овом наредбом прописује се начин уплате новчаних средстава остварених уплатом физичких и правних лица у складу са Законом о измјенама и допунама Закона о административним таксама и Измјене и допуне Тарифе административних такса, која наредба не регулише да се наплата административне таксе може вршити у царинском поступку путем царинске пријаве.
Управа за индиректно опорезивање БиХ само проводи одредбе наведених прописа и промјена истих није у надлежности ове Управе.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


17. Сектор за царине
Управа за индиректно опорезивање је онијела Упутство о утврђивању  царинске вриједности, које је објављено у "Сл. гласник БиХ", број 74/07), а ступило је на снагу 10. октобра 2007. године.
Одредбама члана 46. наведеног Упутства престају да важе сви прописи којима су регулисана питања која су предмет овог упуства, осим прописа  овог упутства наведених у члану 2., а члан 2 гласи.
Утврђивање царинске вриједности робе регулисано је:

  • одредбама члана 25.до 33. Закона о царинској политици Босне и Хeрцеговине,
  • одредбама члана 60. до 92. Одлуке о проведбеним прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине и Прилога 11. до 14. Одлуке.

Из горе наведеног произилази да је и акт "Царинска вриједност пива" број: 18-2613 од 12.10.2004. године стављен ван снаге.

(Повратак на питања)
Повратак на врх


18. Сектор за царине
Исто питање је већ раније разматрано, те је након сагледавања свих околности које утичу на то питање, број наименовања у царинској пријави одређен на 50.

(Повратак на питања)
Повратак на врх



 

Контактирајте нас
info@uino.gov.ba